By Томица Кораћtomica. Wednesday, January 14, 2009 11:01:52 PM
§3
Да би се разумели односи између облика речи, структура речи и функција речи и њихових облика у граматичком систему, потребно је претходно познавати фонолошки систем језика.
Основна јединица фонолошког система језика је фонема (фоне́ма), тј. глас са гледишта његове функције у грађењу облика речи и разликовања гласовног састава речи. Према томе, фонема није било који глас који се у говору појављује, него глас којим се по гласовном саставу разликује једна реч од друге речи, један облик речи од другог облика речи. У примерима:
Костю́м ма́льчику мал.
By Томица Кораћtomica. Tuesday, January 13, 2009 12:15:49 AM
§1 Руски језик према другим словенским језицима
Руски језик заједно са украјинским и белоруским језиком спада у источнословенске језике. У западнословенске језике спадају пољски, чешки, словачки, горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски. Српско-хрватски, заједно са словеначким и бугарским, спада у јужнословенске језике. Сви словенски језици воде порекло од једног заједничког језика који се назива прасловенски језик. Нема забележених писаних споменика на прасловенском језику, пошто у то време Словени нису знали за писмо.
Први словенски писани споменици настали су у IX веку на старословенском језику. Старословенски језик је по својим одликама био јужнословенски језик. Он је дуго био књижевни језик Словена, па је поприио извесне особине живог народног говора одговарајуће средине. Старословенски језик у каснијим фазама своје црквене и књижевне употребе са одликама појединих других словенских језика назива се црквенословенски језик. Црквенословенски језик је веома много утицао на савремени руски књижевни језик.
Заједнички језик Источних Словена који је забележен у писменим споменицима XI-XIV века назива се староруски језик. Староруски језик је по својим одликама знатно ближи српском језику него руски, украјински и белоруски који су се из њега развили.
§2 Граматика и њен однос према фонетици, графији, ортографији и лексици
Граматички систем језика обухвата дериватологију, морфологију и синтаксу као своје подсистеме.
Подсистем дериватологије или творбе речи (словообразова́ние) обухвата морфемску структуру речи и начине грађења речи. О морфеми као најмањој једини речи која има значење и о типовима морфема (корен, префикс, суфикс, наставак, постфикс, интерфикс) погледајте §555. Пошто и одсуство морфеме има своју функцију у творби речи и облика, уведен је и појам нулте морфеме. За морфологију је поссебно значајан појам нултог наставка.
Подсистем морфологије (морфоло́гия) обухвата врсте речи, облике речи и морфолошке категорије (род, број, падеж, лице, време и др.). Скуп свих облика једне речи чини парадигму дате речи. Према типовима промене, у руском језику разликујемо:
- Речи са деклинацијом или променом по падежима једнине и множине (именице, дуги придеви, бројеви, заменице, глаголски придеви);
- Речи са конјугацијом или променом по лицима једнине или множине (глаголи у садашњем и будућем времену индикатива и у императиву);
- Речи са променом по роду у једнини и са једним обликом за све родове у множини (кратки придеви, кратки глаголски придеви, глаголи у прошлом времену индикатива и у кондицијалу);
- Речи са променом по степенима поређења (описни дуги придеви, кратки придеви, описни прилози, описни предикативи).
Непроменљиве именице (§102) и непроменљиви придеви (§143) спадају у нулту деклинацију, пошто у свим падежима једнине и множине имају исти облик.
Именице које имају само облик множине, називају се плуралија тантум, а именице које се не употребљавају у множини, називају се сингуларија тантум.
Слагање облика једне речи са обликом друге речи у роду, броју назива се конгруенција.
Подсистем синтаксе (си́нтаксис) обухвата чланове реченице, правила употребе речи и облика речи у синтагми (групи речи која чини функционалну целину) и у реченици, као и правила слагања простих реченица у сложену реченицу.
Граматика је тесно повезана са фонетиком и фонологијом са једне стране и са лексиком са друге. Фонетика (фоне́тика) описује гласове, акценат и интонацију са гледишта правилног књижевног изговора. Фонологија (фоноло́гия) посматра гласове и акценат са гледишта њихове функције у разликовању речи и облика речи (§ 3-5). Начин означавања гласовних јединица у писму је графија (гра́фика). Ортографија или правопис (орфогра́фия) обухвата правила писања морфема у речи, речи у реченици и реченица у тексту.
Лексички систем језика обухвата скуп речи или речнички састав са гледишта њиховог значења и стилских могућности употребе.
Напомене:
1. У овој граматици се падежи и лица обележавају скраћено:
Н (= номинатив)
Г (= генитив)
Д (= датив)
А (= акузатив)
В (= вокатив)
И (= инструментал)
Л (= локатив)
2. Звездица испред речи или групе речи (*) означава условно облике који су постојали у прасловенском, староруском или ранијим фазама развоја руског језика, на основу којих се објашњавају облици савременог руског књижевног језика.
My Opera
