Željko Aščić

Danas mi neradni dan i tako sjedim, surfam - pustio mozak na pasu. Oko 12.00 zvoni telefon. Drug Petko. Javim se, kad ce ti Pele: "ajde kolega ustaj, sjebo se neki pc na spratu u robnoj, treba ici hitno pogledat." Obucem se izletim, zacas u robnoj, prvi sprat... Reko' dobar dan, dolazim iz Neptuna, zvali ste za racunar bla bla bla...
-Ma da nece nesto, ne mozemo da radimo. A jel ti si strucnjak za to? (Sa znakovima cudjenja).
Preskacem komentar...
Okrece neki broj, cekam... kaze zove "programera". Daje mi slusalicu, neki ljubazan lik veli da samo pogledam sta se desava sa modemom, ne moze da pristupi s PC Anywhere...
Pogledam stvarno ne radi modem, ukljucim telefon na isti kabal, ne radi ni telefon.
Avaj nadje ti ona meni neki kabal koji su vec imali da ne idem po drugi i ono zaista proradi odmah sve. Zovnu tog lika i javi mu da je sad sve ok.
Pita mene koliko smo duzni i sad ja ono bijelo kontam dzaba dolazio, tamo vamo, gorivo, a ne mogu im nizasta 20 minuta uzet naplatiti sat vremena... Mislim se onako otprilike i lupim 10 KM, kontam u sebi makar gorivo potroseno i kava da se popije, nece im biti puno svi sretni i zadovoljni, a zvace i opet pa kad bude veci kvar sve ce doci na svoje. Al neda se vrag! Pa kako to, nista se nije radilo, a 10 KM??? Samo kabal i to nas. Pa kao to nema nigdje... Propo u zemlju, jebo sam sebe sto sam uopste pristo da dodjem, i sto ne rekoh pravu cijenu izlaska pa nek sama popravlja il nek dolazi taj programer sto je 300 km daleko. Zasto bi platila kad je mogla zvati klinca iz komsiluka da to sredi...