Tuesday, January 26, 2010 1:51:37 AM
želela bih da neko uradi nešto lepo za mene.
nešto veliko.
ne znam da li je bitno ko ili šta ili zašto.
znam da je bitno da se osetim kao da je nekom stalo.
meni je stalo.
radim stvari za ljude. želim da budu srećni.
mislim da ljudi misle kako meni nešto lepo u smislu ''da neko uradi nešto lepo'' nije potrebno.
da se podrazumeva da me oni koji su i dalje tu vole.
što je razumljivo.
nedovoljno.
Wednesday, January 6, 2010 10:08:06 PM
imala sam crvenu kosu, gadan stav, kratke suknje i cirkon u nosu, bila sam pijana i pevala sam po autobusima jer me nimalo nije bilo briga shta cje bilo ko da misli. nisam se shminkala. nisam peglala kosu. nisam pazila kako sedim. i koliko sam samo bila srecjna.
milena iz dvehiljadedevete bi rekla da je milena iz dvehiljadeosme oh toliko jadna, ali milena iz dvehiljadedesete (moi) bi joj se nasmejala u lice i pokvarila joj shiske.
rekla sam nedavno kako zhelim da zaboravim dvehiljadeosmu jer je blam i jer sam bila jadna. zapravo, proshla godina je ona koja se treba zaboraviti. nisam se zabavljala. nisam radila nishta narochito korisno. brinula sam, hikala, povremeno uchila i konstantno se nervirala.
since i'm on a roll (znam, chitacju ovo pri kraju godine i umirati od smeha) -
ove godine cju imati manje gadan stav a duzhu suknju (ako joga ne uchini chuda s mojim nogama), crvenu ispeglanu kosu koja cje se kovrdzhati na vlazhnom vazduhu a mene necje biti briga. necju isijavati (obviously, izuzetno se uzdam u tu jogu xD) negativnom energijom i slikacju se i smejacju se i necju bash pevati po autobusima.
ali necje mi biti jadno da sednem na kantu u ulazu.
Friday, January 1, 2010 10:27:57 PM
napila sam se otreznila sam se pala sam ustala sam vrištala sam ćutala sam lagala sam bila sam previše iskrena plašila sam se bila sam nemarna paranoisala sam i bila previše smirena bila sam glupa bila sam pametna bila sam glupa
menjala sam se i ostajala ista
volim da analiziram
mrzim da pravim spiskove
nemam tok misli.
isprekidana sam i umorna i ne znam koliko još i kako još.
prazna sam kao na početku svake godine. ispumpana i lenja.
nemam pojma šta želim da kažem i nemam pojma šta želim.
imam veštačke nokte i mrzi me da kucam.
Monday, August 31, 2009 9:53:08 AM
dobrodošli. ovo je draga saveta hotline.
besplatni hotline.
ako želite rešenje za probleme s ljudima, taster 1.
za probleme sa samim sobom, taster 2.
ako ste tužni bez nekog posebnog razloga, saveta će vas oraspoložiti, taster 3.
ako jednostavno želite da pričate, da vas neko sluša, taster 4.
draga saveta je tu 24/7.
tu je i za najgluplje ljude, najgluplje probleme.
tu je i ako problema nema, ako vam je samo dosadno.
zdravo, saveta. kako si? moj problem je..
zdravo, saveta. jesi li srećna? moj problem je..
zdravo saveta. čujem li te kako plačeš? moj probl________
tu tuuut. tu tuuuut.
kako ste samo mogli da pomislite da nešto besplatno nije disfunkcionalno?
šokantno. draga saveta je ljudsko biće.
zdravo, saveta. kako si?
- umrla mi je baba. imam sidu.
oh, koga zapravo briga.
Tuesday, June 30, 2009 1:59:28 PM
počelo je u četvrtak, onim najhisteričnijim sve-ću-sjebati razmišljanjima. nisam mogla da spavam, i već u sedam sam vredno grejala stolicu, rasejanija nego ikad, zavaravajući sebe da sada zapravo mogu nešto da naučim. desna polovina mog tela je svrbela u inat stresu i matematici, ali leva je ostajala čvrsto prikovana za stolicu. od sedam ujutro do devet uveče, kada je i ona odustala.
četvrtak na petak, još jedna besana noć.
sve ću sjebati
pa šta i ako padnem u drugi krug
zar samo toliko glupa
ali prešla sam zbirku tri puta
a na kvadrat plus ha na kvadrat
lužičkosrpski
sedam je, ustajem
nisam jela i nisam spavala i imala sam, od sedam do devet, ukupno dva sata pauze.
tijana je bila bezobrazno opuštena i bezbrižna što me je, zajedno sa svrbećom desnom stranom tela, izuzetno živciralo.
petak na subotu, no sleep.
no guarana, takođe.
a na kvadrat plus ha na kvadrat.
subota popodne, desna strana tela se osula, pa sjajno.
bez nekog posebnog razloga, počela sam da vrištim.
i vrištala sam dobrih sat vremena.
ne, nije mi bilo lakše.
subota na nedelju, naravno da nisam spavala.
nedelja na ponedeljak. ponedeljak. srpski.
osip po desnoj strani.
utorak. matematika.
utorak uveče, 38/40 i želela sam da udaram glavom o zid jer histerišem oko gluposti i jer komšije sad misle da sam luda.
Saturday, February 21, 2009 10:49:27 PM
To be a good surgeon you have to think like a surgeon. Emotions are messy. Tuck them neatly away and step into a clean sterile room where the procedure is simple. Cut, suture, and close. But sometimes you’re faced with a cut that won’t heal. A cut that rips its stitches wide open.
Grey's Anatomy i nešto što sam zaključila i sama, samo ne tako fensi rečima i bez dela sa hirurgijom.
And yet, I DO have that clean sterile room. I ona košta i roze je ili bela i traje samo tri sata. Nedovoljno.
Ljudi smo, imamo um i imamo hormone i razmišljamo i osećamo. I to nije lepo.
Rekoh juče i ponovila sam danas i ponavljam i ponavljam - želim da sam hrizantema. (Ne, ne znam tačno kako izgleda hrizantema, mrzim cveće i mrzim biljke i prirodu, ali reč hrizantema zvuči tako lepo.) Želim da ne mislim i da ne osećam i da me ne boli.
I da nemam razloge za bol. I depresiju.
Nije da imam neki konkretan razlog za sve to, prosto, sitnice se skupljaju i onda dobijem nervni slom i izvrištim se i bude mi lakše ali promuknem i boli me grlo i sitnice se ponovo skupljaju - no, that wasn't my point, and, yes, I do have one.
Darn, lost it. Memorija mi nije jača strana u poslednje vreme. Posledice moje skupe roze sterilne sobe.
Treba mi diktafon. Želim da moji unutrašnji (dobro, u poslednje vreme glasni, spoljašnji, insane person-like) monolozi budu ovekovečeni i da moje poente budu zapamćene.
Čemu zapravo služi blog, ali misli mi previše lako pobegnu pre nego što su iskucane.
Pamćenje poenti i same poente su kontradiktorne mojoj teoriji da želim da budem hrizantema.
Confusion.
Total confusion, i ne znam ko sam ni gde sam ni šta želim i ne znam gde da postavim kazaljku na skali koliko sranje je moj život.
Može li život hrizanteme da bude sranje?
Guess not.
Sranja potiču od ljudskosti.
Cut mine off.
Thursday, February 5, 2009 10:20:25 AM
Sedam i deset, februarsko jutro i očekujem mrak i hladnoću da opravda moje redovno užasno raspoloženje. Međutim, sunce. I osam stepeni. U februaru!
Vreme me je prevarilo, jel to dovoljan razlog za loše raspoloženje?
Muzička i kevina kola - God bless her, it was either her or GSP with all its smells. Keva mi se kune da joj radio crkava samo kad mene vozi.
Tea mi šapuće u slušalicu - zove sa telefona drage joj majke koja mene ne podnosi. ''Nemoj da kasniš!'' Ja? Ja nikad ne kasnim. Posebno kad se vozim kevinim izbaksuziranim oldtajmerom.
Oldtajmer ne kasni i to je sat i po sedenja i blejanja u idiote koji krešte.
Divnog li buđenja.
Cimam se posle do Šeste, Nevena gubi čas. Njena ekstaza zbog sunca..podnošljiva. Samo sunce..baš i ne.
I want my own personal dark cloud.
Čudno, ranije sam obožavala sunce a sad mi prži oči.
I, naravno, na kraju svake priče je GSP sa svojim mirisima, ovaj put gorim nego inače. Vrućina, čitavih 15 (recimo) stepeni.
Tuesday, December 30, 2008 1:13:50 PM
U Maršalu nema grejanja, ili je jako, jako slabo. Smešno je, gomila ljudi u jaknama u kafiću. Birtiji, štaveć.
I hladno pivo. I žvake u pepeljari, a ja mrzim žvake u pepeljari.
Imala sam briljantnu ideju - hajde da brojimo ljude na Kališu.
I, pa, izbrojasmo petnaest ljudi, plus obezbeđenje, plus šetači kučića. Dva komada.
Inače, na minus pet nokti na nogama prete da otpadnu, posebno u martinkama, ma koliko debele čarape bile. I uši trnu, i prsti trnu.
Potpuna tišina. I sve belo i smrznuto, bilo bi čak i lepo. Erm, da nije minus pet.
Mrzim Novu godinu.
Previše nolajfera kojima je to jedini izlazak u celoj godini, pa, jelte, imaju potrebu da plate 25 evra i dočekaju je u nekom klubu. I potrebu da o tom izlasku pričaju sledećih šest meseci.
Još jedna briljantna ideja - zašto da uopšte čekam novu godinu, zašto ne bih legla u devet? Bojkot, dakle.
Nee, zašto bih propuštala tako dobru priliku za duži izlazak...
Sou, negde ću se zabosti dok se ne smrznem, a onda kod Nevene i, u prvim satima 2009. ću gledati svoj prvi domaći film u životu, jej.
A skupih pare i za prateće efekte...
By the way, pišem samo da bih dokazala sebi da to (pisanje, jelte) može da prođe bez pominjanja mnogobrojnih sranja koja čine moj život
I uspela sam!
Monday, September 22, 2008 12:58:16 PM
Glupo, detinjasto ili kako vecj, ali me je slomilo..Eto, umrla mi je ptica..[Ne ispravljajte me, nije crkla, uginula, ne, umrla je!]
I nije to samo ptica! To je bicjence koje je zhivelo sa mnom gotovo tri godine, spavalo pored mog kreveta i uvlachilo mi se u majicu kad mu je bilo hladno..Moja Tviti <3
Ptichica s kojom sam zapravo prichala, i koja je umela da izgleda kao da me slusha..Ptichica sa osecjanjima..
Ptichica koja je bila chesto bolesna, i koja je ovu, poslednju bitku, izgubila, a da chak nisam ni videla kako se bori..Nisam primetila..
Nedeljno jutro i ona je na podu. Hladna, ukochena..Ogroman shok, knedla u grlu, bujice suza..Pitanja kao shto su 'Kako, zashto' ugushena onim hitnijim..'A shta sad??'..
Zakopala sam je na nekoj livadi..Iznad pochetne 27e..I grizem se..Je li rupa dovoljno duboka? Hocje li je neko [neshto?] iskopati?
Jebiga, nadam se da necje..Obilazicju, pazicju, neshto cju vecj..
I hocju da joj napravim neshto kao nadgrobni spomenik.
Mrzim shto mi ono shto mislim, ono shto pishem, zvuchi jebeno detinjasto..Eh..Valjda cjete razumeti..Ne vezuje se samo za ljude..
Trenutno..Previshe sam slomljena i previshe shokirana da bih mogla da se isplachem..Da bih, zapravo, mogla da shvatim da nje vishe nema..
Kako, zashto?
Ne znam. Necju ni saznati. Ne zhelim da znam..Nadam se, samo, da se nije muchila..
I slika. Poslednja koju cju kachiti na net.
%20of%20PICT7194.JPG)
Forever on the heart, I promise <3
My Opera
