NETOVANJE

Čekalo je jutro celo ,jutro da se naspavam,
znajući dobro kakav miran sanjam san...
Kažem mu "dobro jutro, ti jutro pažljivo,
i hvala ti za ovaj sunčan dan" !

Živim u vreme čudno, strah da ga živim budno,
ponekad me tako lako uspava...
ćutanja i nespokoj da ne izvuku broj,
baš moj ,za još jedan plač...

Malo je pravih stvari ostalo za sve nas:
Prijatelje, poznanike, slučajne prolaznike...
Glad sa ekrana slika vešto zalaguje,
gutamo frejmove ko komšijske jabuke!

Pitam se "dokle tako?"
Izumire polako
želja za čarobnom gumicom,
da brišem tužna stanja, suze, razočaranja
respertlane duše hodam ulicom...