Upravo ste dosli sa intenzivne nege. Popeli ste se sami uz stepenice jer jebo zemlju u kojoj rade liftovi. Srećom, ima nekih 10-ak stepenika. Smeštaju vas u krevet...i...i tu počinju muke. Kao što sam rekao, operacija je toliko rutinska da je to smešno ali post operativni tok je smor nad smorovima. Obzirom da ćete imati popriličnu rasekotinu na prelazu ledja na dupe, i poprilično duboku, natrpaće vam je gazom. Ta gaza, tzv. tampon ili tufer, se neće vaditi naredna dva-tri dana. Preko toga će se samo slagati slojevi gaze da vam ne bi ''sadržaj'' procureo na pidžamu (mada vam prvo veče to ne gine). Dakle, menja se samo spoljna gaza dok se rana malo ne smiri. Znači zamislite uložak, pet puta veći, pun, koji se ne menja tri dana. Već vidim ženski deo čitalaca kako trči ka WC šolji na samo pomisao!
Ležanje na ledjima je bilo moguće dok je držala anestezija. Sada ste prepušteni sami sebi. Ne moram vam govoriti da nema šanse da legnete na ledja, samo prevrtanje sa strane na stranu će biti problem. Bol, je izuzetno intezivan, ali tup. Pokušaj prevrtanja će rezultirati kratkim munjevitim presecanjem, oštrim bolom. Tu se vidi ko je junak a ko ne. Srećom, već naredno jutro te munjevite epizode će prestati, osim ako ne pokušate da dohvatite nešto sa poda, kao ja na primer...Obziroma da imate dovoljno gaze za brodsko jedro na ledjima, tusiranje ne dolazi u obzir. Ako vas ljudi budu izbegavali u tom periodu, nemojte im zameriti. Slatki deo sledi kasnije. Obuzeće vas jedan blagi ''bez veze'' osećaj jer, eto, vi, potpuno zdravi, u naponu snage, ležite u bolnici jer vas je zaleđina izdala. Al navikne se čovek posle. I tako, menjaju oni vama spoljnu gazu dan, dva, tri i onda dolazi na red čuveno prvo previjanje. E to stvarno odvaja muškarce od dečaka. Znate kako su doktori, zubari, ginekolozi uvek u fazonu: ''Ma hajde, ma to ne boli ništa, šta dramiš?'' E, moj hirurg je odmah rekao: ''Znaš, to će da te boli...šta više...reći ću sestri da ti daju ampulu Novalgetola protiv bolova!'' Narodski rečeno, najebaćete ko žuti! I odmah da vam kažem, taj Novalgetol okačite mačku o rep, ne valja ništa. To prvo previjanje, vađenje tampona i lavaža rane traje minut, ali to je neponovljivih 60 sekundi. Srpski, boli u PM! Jebi ga, šta da vam kažem. Stegnite zube i u boj krenite junaci svi, kren'te i ne žal'te život svoj. Boli vađenje tampona koji je posle tri dana zarastao sa vama, brisanje žive rane komadom gaze i to propisno trljanje otvorene rane i na sve to hidrogen. Pa red je da se zalije, ne?
E posle toga je sve lakše. Stavlja se manji tampon, mnogo manji. Češće se menja. Ubrzo nakon toga ćete moći i da se istuširate! Jupi! Ukoliko ste imali sreće i rana vam se nije inficirala, ubrzo ćete kući. Rani će trebati oko mesec i po, dva da se potpuno zatvori ali evo, ja sedim dok ovo kucam. Mnogo čudna neka rana!
Posle dan, dva, tri ćete ići kući. Oporavak dalje izgleda ovako (pomenuo sam slatki deo ranije u tekstu): tuširanje minimum tri puta dnevno!
) U životu svom nisam bio čistiji i bolje mirisao nisam!
Stavlja se komad gaze na ranu posle tuširanja, rana se, do sada je ona iznutra zarasla, treba samo da se zatvori i ne boli toliko, ostavlja otvorena da bi sama zarasla. Zato oporavak traje toliko dugo. Znači još puno puno tuširanja. Možete komotno da me okačite o retrovizor u kolima ko jelkicu. Još da naučim da jonizujem vazduh i biću neizostavan deo svakog kućnog inventara. Kad dođete do ovog dela vi ste već 80% završili priču. Ostaje sad samo lagano da šetate, povermeno sedite, uglavnom ležite i da se opustite i lagano da se vraćate u tempo. I obavezno ugovorite vidjanje sa ljudima koji su vas izbegavali. Ovog puta će da padnu s nogu kako dobro mirišite i kako ste čisti!
E pa toliko, čestitam, upravo ste pročitali prvo izdanje Sinus pilonidalis for dummies, copyright Ja!
My Opera
