Odlomak iz knjige "Anarchy in the Age of Dinosaurs".

U vreme kad su "svi pankeri na MySpace-u", Riječki DIY partizani prkose savremenom stereotipu, nudeći onaj klasični, krasterski za uzvrat. Na prvi pogled ovaj fanzin ne obećava ništa posebno: sve je do zla big već viđeno i predvidljivo, estetski i tematski. Međutim, kad krenete korak dalje i upustite se u čitanje, kada vam se sa stranica obrate autori najneposrednije i bez trunke foliranja, fanzin SELFTITLED svojom 'fuck you! + daj jednog pivkana!' energijom će vas šutnuti pravo u jaja (odnosno, u matoru guzicu koja je zaslužila da bude protrešena), i ako ste kojim slučajem zaboravili na to, podsetiće vas šta znači biti mlad, lud, gnevan i beskompromisan. Pa čak iako se nećete složiti sa sirovošću i nihilizmom koji su neizostavni deo magije SELFTITLED-a, nećete moći da pobegnete od neizbežne emotivne reakcije. Drugim rečima, SELFTITLED vas ne ostavlja ravnodušnim, ma šta mislili o onome što u njemu piše.

Read more...

Taman kad smo se nekako amortizovali udar patriotske histerije i po ko zna koji put naivno poverovali da će se stvar već nekako sama od sebe srediti - šta ćete, ljudski je nadati se - fašisti već najavljuju novi krug ludila. 17. marta klerikalna omladina će, avaj, braniti Ujedinjene Nacije, odnosno njihovu rezoluciju 1244 i, dakako, integritet i teritorijalni... bla, bla, bla,... , da bi par dana kasnije, 24. marta, nacistička bratija trebalo da nas, svojim grotesknim maršom na trgu republike, odbrani od judeomasonskih zavojevača koji pod okriljem međunarodnih institucija vrše teror nad napaćenim arijevskim organizmom srbske nacije. Ehh... živote...

U Srbiji buđenje proleća izgleda ne može da pobudi ništa drugo sem mržnje i agresije. Generacija za generacijom survava se u ponor nacionalšovinizma, a muške, ratničke vrednosti naših čukundedova nikako da isčile. "Kakvi mladi takvi i stari", kaže onaj stari radijski džingl. Pa da, kad se mladi utrkuju u tome ko će više da liči na svog čukundedu ova zemlja i ne može da bude ništa bolje od ultra patrijarhalnog zaseoka preko kojeg se raznosi miris sveže zaklanih životinja, baruta i rakije i pronosi smrad proskpicija, jednoumlja i terora.

Sjebani smo totalno, to je odavno jasno kao dan. U tom sumraku, ipak, ponekad zasja tračak nade koji prepoznamo u lepom vremenu, prirodi, (nekim) ljudima, prijateljima, određenim gestovima, dešavanjima...

Već nekoliko godina unazad, koncertima koje organizuje, "matori" nam puni baterije. Tako je bilo i sinoć u Akademiji gde su nastupali Dažd, Entropija, See You In Hell i Sheeva Yoga, u organizaciji DIY hardcore punk promotera Kill the Man Who Questions (nikad nisam razlučio na šta se odnosi ovaj naziv, pretpostavljam da cilja na smarače koji stalno nešto zapitkuju, a nipošto na one koji su skloni preispitvanju, jer to bi onda bilo sasvim bez veze).

Sa svakim novim nastupom Dažd potvrđuju sopstvenu zrelost. Za njih se odavno priča da su najbolji bend na domaćoj hardcore punk sceni, no uprkos eventualnim pristrasnostima kada su takve ocene u pitanju, sinoćni nastup je bio za čistu desetku. Zvučali su veoma energično i živo, kao pravi pankerski "beli magovi" koji nezaustavljivo jurišaju na "sile mraka". Dobar zvuk, dobar nastup, dobra muzika, baš kao i reakcija publike.

Sav pozitivan "vajb" kreiran od strane Dažda zagorčen je infantilnošću i seksizmom pevača benda Entropija. Kao da je u tom džepu nade da stvari mogu biti drugačije, bolje, odjednom sevnula zarđala kašika tamo gde joj mesto nije. Atavistički impuls progovorio je iz ljutitog grindera, a mizogine gadosti prosule se po publici. Oni/e kojima/ama je to zaparalo uši (naravno da je bilo dementnih metalaca i pankera čija je koža suviše debela da bi bili osetljivi na takve "trivijalne" stvari), uzvratili su: "Ua! Mentolu seksistički!", "Jebi se kretenu!",...

Pošto Cripple ne pada daleko od Bastarda, čovek kome je uzor (tako kažu) notorni seksista i perverzni srpski nacionalista sa retardirano infantilnim smislom za humor, frontmen benda Cripple Bastards, Đulio, ni ne može da dobaci dalje od jednako stupidnih rezona. Nadam se samo da će domaća pankerska "javnost" jednom već naučiti da pank i mačizam, nacionalizam i nasilje NE IDU ZAJEDNO (ako govorimo o razumevajnju ideje na kojoj pank počiva, naravno), te da će suziti prostor za promociju ovakvih pojedinaca i bendova.

No, na svu sreću, See You in Hell su nas vratili na pravi kurs. U skučenom aranžerskom polju koje dopušta crust, See You in Hell su uspeli da budu sveži. "Stare kajle" češke DIY hardcore punk scene umeju da iz arsenala raznovrsnih hardcore punk restlova (jer, budimo realni, nema se tu šta posebno novo izmisliti), izvuku ono najbolje i izmućkaju u uspešan koktel koji ispijate u slast. Ubedljiv i sadržajan scenski nastup, za šta je prvenstveno zaslužan pevač, ujedno je bio i kratak kurs za domaće bendove čiji frontmeni, poput onog Entropije, radije publici okreću guzicu. Sa druge strane, još jednom je demonstrirano da silna energija koju emituje hardcore punk nije i ne treba da bude razlog za mačističku agresiju i nasilje. Ako su Dissafect devedesetih rekli da "Fast music doesn't mean violent dancing", za See You in Hell se može reći da su svojim nastupom, odnosno samim svojim držanjem, pokazali da žestoka muzika ne podrazumeva žestoke momke. Još samo da se nađu oči koje to umeju da vide, uši koje to umeju da čuju, pa da više ne moramo iz generacije u generaciju da trpimo patrijarhalne kretene na sceni.

Koncert je počeo suviše kasno pa su umor i noćni prevoz savladali dobar deo publike, a među njima i mene. Pre nastupa benda Sheeva Yoga otišao sam kući zadovoljan odgledanim i odslušanim. Da nije bilo onog seksističkog "pametovanja", sve bi bilo savršeno. Ovako, preko inače sjajnog koncerta, prevukla se senka srpske svakodnevice od koje se izgleda ne može pobeći nigde, bez obzira kako daleko i duboko zašao "pod zemlju".