My blah, blah, blah.... this and that... anything and everything

Voznja autobusom kroz Beograd...vrucina, guzva, prasina svuda... sasvim dovoljno razloga da se covek iznervira za kratko vreme. Izmenjala sam 2 autobusa i prepesacila dobar deo puta do mesta sastanaka sa Nesom, skoro dva sata mi je trebalo da stignem do Crvenog krsta. Neverovatno, ali i to je Beograd! Trebala mi je velika samokontrola da iskuliram i setim se pocetne ideje… Nesa, Igor, Maja, ja… izlet, Kosmaj, priroda, dobro i veselo drustvo, beg od asvalata, vrucine, svakodnevne uzurbanosti.
Nesa me je cekao na Crvenom krstu, ulazak u kola i pokret... volim taj izlazak iz grada, autoput, brdovita okolina Beograda... malo veca nadmorska visina uvek stvara onaj pritisak u glavi, pomalo neprijatan osecaj ali za mene je kao prelaz u drugu dimenziju.
Brzo smo stigli do Mladenovca, pokupili Igora i Maju i pravac Kosmaj. Imam samo par slika, ali priroda, zelenilo… ma sjajno je… i sto je najbitnije… nije bilo guzveee!
Kosmaj je inace niska planina (628 m) pa nije bilo nekog planinarenja ali setnja prirodom uvek prija. Na vrhu se nalazi ogroman spomenik podignut posle II Svetskog rata, i stvarno je impozantan… inace, kako su mi rekli… napravljen je tako da kad se gleda iz aviona, predstavlja zvezdu petokraku… ostaci Titovog vremena al’ dobro.
Setnja od sat vremena i obisli smo izletiste, ozedneli, ogladneli… e, to nas je odvelo do podnozja, odnosno do Mladenovca koji je poslednjih godina postao cuven, izgleda, po pecenjarama i dobroj klopi. Na svakom koraku su table i reklame… prasece, jagnjece… i jeftino! Restoran, MB na ulazu u grad… ambijent je moram priznati nikakav ali klopa… mmmm… i ako nisam ljubitelj ovakvih specijaliteta, svaki zalogaj mi je prijao… kad vise nije moglo da stane u stomak, jela sam ocima.
Malo smo odmorili od klope, by the way, nije nam trebao odmor od setnje nego bas od hrane… i povratak u BG.
Koliko god da volim izlazak iz grada, volim i povratak. Raduju me gradska svetla koja se naziru sa autoputa, povratak kuci… Cak i jednodnevni izlet, prija… i sasvim mi je dovoljan da napunim baterije i spemim se za novu radnu nedelju.
Naravno, odmah su pali planovi za sledeci vikend… Fruska gora, Novi sad ali o tome sledeceg vikenda...