Ivica Petrovic

Od kad sam se vratio sa puta, izdesavalo se puno stvari, ali vecina njih je bila tolko naporna, da je celu nedelju ucinila jako dosadnom.

Prvo prehlada, i taman kad sam mislio da je to proslo, iscprljen organizam, opao imunitet i eto gripa, od kog nikako da se oporavim, doduse nisam jos probao da se lecim sumadijskim cajem i kiselim kupusom.

Tako da je cela nedelja prosla u nekom mucenju, sve sto sam radio izgledalo je ko usporen snimak. A posla nikada vise, pa je radni dan umesto 6-10h poceo da traje u prosleku 15h.

No kako se nedelja zavrsava, pristiglo je nekoliko dobrih vesti, a i umor popusta ili sam vec oguglao na isti, pa se moze reci da je nedelja ipak prosla koliko toliko dobro i pozitivno.

Joj, kasnim, odoh da nastavim sa radom, a toliko toga bi napisao i ispricao.

Obecavam, javljam se brzo

Postavlja se pitanje da li spomenute oscilacije u visini deviznih kurseva banka može da predvidi, kako bi preuzela odgovarajuće mere? Pod predviđanjem podrazumevamo logično zaključivanje bazirano na realnim pretpostavkama ponašanja ključnih ekonomskih i političkih verijabli. U svetu postoji veliki broj metoda predviđanja, od kojih većina vodi preklo od dva osnovna metoda.

Prvi je, predviđanje na bazi analize podataka osnovnih parametara ekonomija koje se sastoji od analize podataka osnovnih ekonomskih varijabli u cilju određivanja kursa valute na neki budući vremenski period. Uključuje varijable, kao što su relativne stope nivoa trgovinske razmene, stope inflacije, relativne kamatne stope, relativni saldo platnog bilansa, relativne stope ekonomskog rasta, itd. Ovaj metod sadrži dve thnike za određivanje visine kurseva:

ekonometrijski modeli - kod kojih se međuzavisnosti gornjih varijabli izraču-nava putem matematičkih jednačina, i
subjektivna procena - gde tim eksperata ili pojedinačno vrši subjektivnu pro-cenu uticaja relativnih varijabli na kretanje visine kurseva.

Drugi osnovni metod predviđanja visine kurseva valuta je metod predviđanja na bazi tehničkih pokazatelja. Ovaj metod polazi od pretpostavke da se buduće kretanja kurseva može izvesti iz ekstrapolacije prethodnog kretanja visine valutnih kurseva. kako je ovaj metod najrasprostranjeniji, razvile su se brojne njegove tehnike od kojih su najznačajnije:
grafički prikazi - koji su vezani za grafičko prikazivanje kretnja visine kur-seva, kako bi se uočio trend rasta ili pada kurseva valute,
filter pravilo - koje određuje raspon u kretanju kurseva (obično u %) po kome, ako visina kursa valute poraste ili padne u odnosu na raspon, onda to znači da vrednost valute ima tendenciju rasta, odnosno, pada,
ukrštajuća tehika - koja se bazira na ukrštenju kratkoročnih i dugoročnih pro-seka putem posebnog sistema grafičkog praćenja vrednosti pojedinih valuta.

Treba istaći da ni jedna od postojećih metoda ni tehnika ne daju tako tačne rezultate da bi mogli da se pasivno odnosimo prema valutnom riziku.

Ono što možemo realno da očekujemo od predviđanja je da će pažljivo urađeno predviđanje dati korisne indikacije o budućnoj vrednosti kurseva valute koje nam mogu korisno poslužiti kako kod izbora metoda i instrumenata neutralisanja kursnih rizika, tako i kod donošenja raznih poslovnih odluka (određivanje cena, investicija, itd.).

Devizni kurs treba da uspešno ostvaruje ili da uspešno pomogne ostvarivanje ekonomskih zadataka koji se od njega očekuju. Da bi to mogao, devizni kurs prie svega treba da bude:
realan, i
ravnotežan.

Realan devizni kurs je takav kurs koji uspeva izjednačiti opsti i nivo cijena u zemlji sa opstim nivoom cena u inostranstvu. Međutim, zbog različite strukture cena u pojedinim zemljama, cene pojedinih roba neće biti iste. Navedene razlike su uglavnom i posljedica različitih uslova privređivanja, tj. različitih komparativnih prednosti. Zbog toga će se uz realni devizni kurs, robe čija je cena u zemlji relativno niža moći rentabilno izvoziti, a robe čija je cena relativno viša u zemlji koja ih proizvodi nego u inostranstvu moći će se rentabilno uvoziti.

Realan devizni kurs je pretpostavka i nužan uslov ravnotežnog deviznog kurs. Ravnotežni devizni kurs je onaj kurs koji osigurava uravnotežen platni bilans zemlje u dužem vremenskom periodu i to takvu ravnotežu platnog bilansa koja se postiže bez preteranih trgovinskih i deviznih ograničenja, kao i bez poremećaja unutrašnje ekonomske ravnoteže.

Devizni sistem čini skup principa, propisa, pravila i institucija kojima se regulišu devizni poslovi između privrednih i drugih subjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa inostrantstvom.

Karakter privrednog sistema, privredne strukture i ekonomske politike svake zemlje - određuje i karakter deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društvenoekonomskih tokova i privrednog sistema. Razvoj i primene deviznog sistema u našoj zemlji pratili su izmene u privrednom i društvenopolitičkom sistemu kao i konceptu razvojne politike.

Devizni sistem može biti:
 liberalan i
 regulisan.

Liberalni (slobodni) devizni sistem, karakteriše veća sloboda u poslovanju i raspolaganju devizama od strane privrednih subjektata. Ta ograničenja se sprovode zakonskim propisima i drugim merama.

Devizni sistem države ušao je 1994. godine u treću fazu svoga razvoja. Za razliku od tzv. centralizovanog, odnosno adiministrativnog upravljanja, prešlo se u fazu decentralizacije i liberalizacije deviznog sistema, koja je počela šezdesetih godina prošlog veka , prolazila je kroz veća ili manja ograničenja i promene, u saglasju sa promenama u našoj razvojnoj politici, sve do devedesetih godina. Raspadom Jugoslavije dolazi i do promena u društvenoekonomskim odnosima, u privredno sistemu, a saglasno tome i u deviznom sistemu.

Konstituisanjem Savezne Republike Jugoslavije, konstituisan je donekle i novi privredni sistem baziran na promeni vlasničke strukture. Ukinuti su neki elementi i rešenja u privrednom i deviznom sistemu, koji su bili karakteristični za prethodni period tzv. dogovorne ekonomije i privredne strukture, izrasle na toj osnovi.

Saglasno novom sistemu odnosa, Savezna Republika Jugoslavija postavlja temelje jedne sasvim nove privredne strukture na bazi novih svojinskih odnosa, stvarajući tako preduslove za otvoreni tip privrede na tržišnim principima. Period između 1990. i 1994. godine, predstavljao je najteži put koji je naša zemlja prešla u poslednjih 100 godina. Name, ratni požar i sankcije međunarodne zajednice prema SRJ, usporila su koncipirani razvoj privrede i ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Potpuni slom nacionalne valute razornom hipeinflacijom, zaustavio je svaki normalni odnos i posao u deviznom prometu. U deviznom sistemu su se raznim merama uvodila određena ograničenja, s ciljem da se zaustavi erozija platnobilansnih odnosa. Sve se to odigravalo više u sklopu "devizne" politike, isto u sklopu jednog realnog koncepta deviznog sistema.

Tek početkom 1994. godine, radikalnim zahvatom u okviru, pre svega monetarnog sistema, nastavaljaju se čvršći temelji za izgradnju novog koncepta deviznog sistema i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Promenama u monetarnoj sferi, uvođenjem u opticaj novog dinara, zaustavljena je hiperinflacija, emisiona politika bazirana je na potpunom deviznom pokriću. Time su stvoreni uslovi za uspostavljanje novih odnosa u oblasti deviznog prometa i ukupnih ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Karakteristika deviznog sistema u 1994. godini, ogleda se u liberalizaciji ukupnih ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao u pogledu izvoza tako i uvoza, a naročito uvoza inostranih investicija. Međutim, zbog sankcija međunarodne zajednice u oblasti ekonomskih i finansijskih odnosa, na planu uvoza zadržana je politika regulisanja odnosa ograničenja. Zakon o deviznom poslovanju i niz drugih propisa iz oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, doneti u 1994.godini, stvaraju uslove za jednu selektivaciju i racionalniju deviznu politiku okrenutu pre svega modelima tržišne ekonomije, naročito u oblasti finansijskog sitema, uz očekivanje da će sankcije međunarodne zajednice i dalje da se postepeno skidaju.

Bilansnoplatna pozicija Srbije i stanje njenih dugova bitno su uticali na koncept devizne politike. Savremeni sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom mora biti zasnovan na principima:
 Dalji proces liberalizacije deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja;
 Stabilizacija ekonomskih kretanja i odnosa ponude i tražnje, uz održavanje globalne i strukturne ravnoteže, kroz šire uključivanje u svetsku privredu;
 Uvođenje deviznog tržišta u cilju slobodnije cirkulacije deviza;
 Uvođenje konertibilnog dinara, što će biti logična posledica promena u ukupnim odnosima.

Međunarodni odnos poslovnih banaka je isključivo tržišni (slobodno organizovanje poslovnih veza, bez mešanja drugih privrednih subjekata ili države), kao i odnos sa svim partnerima (na primer o plasmanu sredstava banke odlučuju isključivo direktor i nadležan odsek u okviru banke).

Poslovne banke, koje imaju odobrenje od NB za poslovanje sa inostranstvom, same organizuju poslovne veze sa korespodentnim bankama i partnerima u inostranstvu; mogu biti osnivači i suosnivači banaka, kompanija i drugih ekonomskih subjekta u inostranstvu (kao i akcionari sa većinskim ili značajnim udelom u drugim bankama i kom-panijama).

Proces započete liberalizacije respektovaće strukturni razvoj, stepen zaštite domaće privrede, strukturu i razvoj izvoza i uvoza, položaj na svetskom tržištu, stepen zaduženosti idr. U postepenoj lieralizaciji spoljnotrgovinskog poslovanja, trebalo bi da se postignu sledeći ciljevi:
 Stimulisanje izvoza uz adekvatne mere na planu uvoza (ograničenja nebitnog uvoza).
 Regionalna stbilnost deviznog kursa.
 Obezbeđenje stabilnosti deviznog kursa.
 Otklanjanje poremećaja na domaćem tržištu, oji mogu nastati većim ograničenjima uvoza.

Novi devizni sistem treba da bude izraz razvijenosti društvenoekonomskog sistema u kome privredni subjekti treba da imaju visok stepen samostalnosti u ostvarivanju i raspolaganju devizama, u skladu sa dostignutim nivoom ekonomskog razvoja.

U novom konceptu i sistemu, poslovnim bankama biće omogućeno obavljanje sledećih vrsta deviznih poslova:
 Devizno-valutni poslovi u zemlji
 Kreditni poslovi sa inostranstvom
 Platni promet sa inostranstvom

Koje će poslovne banke i pod kojim uslovima moći obavljati pojedine vrste deviznih poslova, bliže je definisano odgovarajućim zakonskim propisima i merama Narodne banke.

Moja omiljena fotografija

Da eto bas probam kako se kreira fotoalbum, nije me bilo odavno, pa bi sada voleo da podelim neke slicice:D

Po svemu sudeci nema prevelikih razloga za strah, bar se tako cini. Prica se da su svi preminuli bolovali od neke dodatne hronicne bolesti. U americi je opste prihvacena cinjenica da je cak i laksi od sezonskog gripa, samo da zbog prvog pojavljivanja obolece veci broj ljudi jer nema jos uvek stecene otpornosti. Sve u svemu videcemo sta ce biti.

Najsmesnije mi je vilo Veljino zapazanje da obolelih ima samo u uzoj srbiji a ne i u vojvodini, a danas odjednom preokret.

No pustimo to neka radi on svoje a i mi ce mo svoje, imamo antivirusa na pretek gde god se okrenemo puna ih je Srbija.

Ponovo pozivam sve koji do sada to nisu uradili da nam se prikljuce na ikariam.rs, ja sam tamo vec veteran, ali sam spreman pomoci svakom pocetniku. Osim dobre igre i zabave tu je i nezabravno druzenje, nemojte to propustiti.

Ukljucite se u diskusiju na blogu, daj te neke sugestije o cemu bi ste voleli da pisem.

Zdravo svima moje ime je Ivica a prezivam se Petrovic. Kao sto vidite svoje podatke ne krijem jer nema razloga za to, ko zeli da sazna ko smo to ce i uraditi pa mozemo lagati koliko nam je volja.

kad sam vec kod lazi da napomenem da ne volim laz cak je i prezirem i moj blog i sve sto budem pisao na njemu je namenjeno iskljucivo ljudima koji i sami nepodnose lazi, rado cu pomoci svima koji su ok osobe, sa pokvarenjacima nezelim dodirnih tacaka.

Posedujem veliko znanje u oblasti PHP/MySQL, web dizajna, SEO, i o svemu ostalom po nesto, pisacu o svemu, pored svega toga volim da se provodim pa cu pisati i o tome.

Toliko od mene za sada, cim nadjem vremena pocinjem da pisem o zanimljivim stvarima.

P.S. nadimak mi je Mr. Endemik Weber, u nekom od postova ili mozda u vise njih cu objasniti zasto i kako sam ga dobio. Ovo je i odgovor zasto se blog zove endemik.