My OperaМора да има неко
Thursday, April 17, 2008 6:03:48 PM
Невине жртве јесу највеће духовно благо једног народа. Нема дела без жртве - једно је од најстаријих уверења. Као да се бројем невиних жртава мери и величина једног народа, а сам народ том мером процењује вредност својих идеала. Као да народи са највише невиних жртава полажу највећу наду у вечност и уметност.
Можда су невине жртве и једини мотив усметности, једино што достојно памћења издваја људски мозак, једина брига ума и говора, тема сваког озбиљног разговора.
Можда су невине жртве и једини мотив усметности, једино што достојно памћења издваја људски мозак, једина брига ума и говора, тема сваког озбиљног разговора.
Никад нико није пострадао да то неко није видео, а тај који је видео, од тога се продуховио и живео - да би о томе посведочио.
И у највећим тмушама историје, кад се није догледавао ни крај данашњем дану, кад се ћутало у шумама, а шапутало у земуницама, остала је реч: мора да има неко. Готово увек, тај је био неко на кога нико не помишља, који све види, памти или записује - и кад помислимо да је све заувек предато забораву - јавља се да свету објави истину за коју се веровало - да никада неће изићи на видело.
Невине жртве старије су од Христа.
Није ли и он пострадао да поврди истину да невиним жртвама не може нико ништа и да ће крв невиних жртава крвопијама пред Богом досадити.
Сваки човек заволи своје страдање и постаје - оно за шта је пострадао. Народи се најтеже одричу оног за шта су дали крв. Оно што је плаћено невином крвљу, не може се ни изгубити, ни заборавити. Тамо где народ остане без главе, погине листом, или га убију по списку 0 настају највећа завештања и аманети будућим нараштајима.
Највеће међу невиним жртвама јесу оне због свога имена и злочина рођења. Благо народу кога знају по жртвама, а не по злочинима.
Сва поклања праведника, од Христа на овамо, прате гласови оних који тврде да погрома није било и да се ништа није догодило.
Али из сваке јаме је неко изашао и та јамина деца објављују да нико не може јамити истину.
Везани за руке да би вукли један другог, многи су однели у леђима чакије својих убица, а потом их заједно, са ишчупаним рукама сапатника за које су били везани, изнели - да би сведочили.
Ниједна истина неће у јаму и нема земље ни лопате која је може прегрнути.
Невиним жртвама највише дугујемо, посебно онима које нису именоване. Оне чекају свој народ да их се сети; или саме одређују поколење које ће бити достојно да их се сети.
You must be 
