Српска нова ера
Thursday, 17. April 2008, 18:04:11
Све што се збило на Косову, није се збило ни први ни последњи пут. Косово је судбоносно, и раније и касније. Лазар није ни први ни последњи светац, већ новопросијала звезда. И његови претходници, војсковође од светородне лозе, прославили су се више победама над самим собом, него над другима.
Улога поезије била је пресудна и раније. Народ који верује да су му краљеви свети, лако поверује у своје посебне рачуне и обавезе према Богу. Народна поезија лако га је убедила да је племић. Поверовао је оно што је и сам мислио.
Улога поезије била је пресудна и раније. Народ који верује да су му краљеви свети, лако поверује у своје посебне рачуне и обавезе према Богу. Народна поезија лако га је убедила да је племић. Поверовао је оно што је и сам мислио.
Срби се нису само турчили, него су се и грчили и латинили. Битка је настављена у Црној Гори, али је почела у Светој Гори. Гинули су војници, али су најжешћи и најдужи отпор дали црнорисци. Косово нас је натерало да запевамо, али смо певали и пре Косова и писали пре Светог Саве који је написао прву реченицу.
Прву реченицу не пише онај ко почиње већ онај којим нешто врхуни и доцветава. Јуначке песме и раније су „садржавале некадашње битије српско“. Слово љубве је дошло после Лазара, у време његовог сина песника Високог Стефана.
У Цркви нису били само Срби, већ и монаси из других земаља. У њима није било другог порекла осим православног, ни друге нацоналности, осим Христове. Међу њих убрајамо многе - све до Игумана Стефана.
Срби нису последњи пут на Косову обезглављени, ни погинули листом, ни убијени по списку. Дунав крви и мозга извире из нашег народа до наших дана.
Косово поље шири се док је све прикупило и покрстило, постајући косовски ком и косовска клисура, косовска понорница и косовска гора.
Кажемо да памтимо од Косова, а мислимо - од Потопа. Бројимо од Косова, а мислимо - од Почела. Косово је било пре свих векова. Косовом почиње српска нова ера.
Као што кости настају у утроби мајке, тако се од невидљиве пређе језика испреде и најтрајнија људска грађевина. Христос је још на крсту, а Крститељ у води. Док буде дрвета - од њега ће се правити крстови, док буде српског језика - биће Косова.
WIDGETIZE