Косово и Метохија

Оставите предрасуде пред вратима

Мера стиха у хаосу историје

Књига је праобраз свему што је створила народна поезија, а прва књига коју су словени имали на свом језику била је Библија.

Источник косовске симбологије проткан је из Библије, као што су и све књиге преопчете из те једне једине. Од Цркве смо први пут чули своје национално име. Из Цркве је дошао нацрт косовске космогоније. Сличности су и у неминовним разликама, у истрзању да све не поклопи Библија.

Што је даскал живописао - то је инок описао, што је чрнилац чрнилом појезичило и граматик уједначио - то је гуслар опесмио.

Данило и Јефимија, Деспот и Незнани Раваничанин написали су оно што су препевали Тешан и Милија, Вишњић и слепа Стефанија.

Свештена књижевност приближила нам је Библију. Црквени језик је кренуо ка народном. Усмена поезија изишла је из књига, али су њени усмени тиражи надишли све књиге.

Свеци су понарођени, ратници обоголичени.

Усменост је нашла изворе у писмености. Одатле су узете пропорције, мере стиха унете у хаос историје. Горње венце и доње бојеве певач је у себи самлео и својом снагом наново извео. Тропари, житија и похвална слова допали су се гусларима. Реч се посељачила, али није заборављала шта је била. Као што су нестајали горњи слојеви, а претрајавали сељаци. Али то нису ни реплике ни одблесци, већ живописни ликови, крепке речи и орошене слике старије од Библије које само доказују и - њену неминовност.

Српска нова ераТеже је ући у поезију него у историју

Write a comment

You must be logged in to write a comment. If you're not a registered member, please sign up.