Обилићев царски рез
Thursday, 17. April 2008, 18:06:13
Пошто је, каже предање, Обилић посечен устао, узео своју главу и кренуо од извора до извора, да јој тражи лека - или да му стара срасте, или да му нова израсте.
Под Турцима није спомињан Муратов пресудитељ; успомена на његов подвиг у ропству је умрла.
Тако нагрђен, стигао је у Црну Гору. Његош му је испевао прву оду, увео Обилића Пољану и Обилића медаљу, на којој је лако препознати да му је црногорски владика и господар позајмио и главу.
Слобода српског народа остала је била још само у Његошевим речима.
Под Турцима није спомињан Муратов пресудитељ; успомена на његов подвиг у ропству је умрла.
Тако нагрђен, стигао је у Црну Гору. Његош му је испевао прву оду, увео Обилића Пољану и Обилића медаљу, на којој је лако препознати да му је црногорски владика и господар позајмио и главу.
Слобода српског народа остала је била још само у Његошевим речима.
Међу свим замахнутим мачевима у црногорској хероици, заблистао је Обилићев царски рез.
Обилић је постао не само светиња јуначка, него и Петар, на чијој је стени Петар II Петровић - Његош зидао веру Обилића.
О Милоше, ко ти не завиди?
Ти си жертва благородног чувства,
Војиствениј гениј свемогући,
Гром стравични што круне раздтаба!
Величаство витешке ти душе
Надмашује бесмртне подвиге
Дивне Спарте и великог Рима;
Сва витешства њина блистателна
Твоја горда мишца помрачује.
Шта Леонид оће и Сцевола
Кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
Престол сруши, а тартар уздрма.
Паде Милош, чудо витезовах,
Жертвом на трон бича свијетскога.
Гордо лежи велики војвода
Под кључевма крви благородне,
К' малопред што гордо иђаше
Страшном мишљу прсих надутијех,
Кроз дивјачне тмуше азијатске,
Гутајућ их ватреним очима;
К' малопред што гордо иђаше
К светом гробу бесмртног живота,
Презирући људско ништавило
И плетење безумне скупштине.
WIDGETIZE