Храмови су главни градови средњовековне Србије
Thursday, 17. April 2008, 18:10:01
Царство небеско Србима није било непознато - већ су вековима писали и цркве и књиге. Већ су поодавно били православни и зато плаћали највећу људску цену. Небо је било ближе и присније нашим прецима него нама. Небо и земља нису били толико удаљени као данас. У сводовима храмова сводили су га на земљу. У богомомљама су мирисала тела српских светих краљева, а на зидовима, у олтарима и на иконостасима њихова лица засјала су помешана са ликовима светаца. Лоза Немањина стајала је уз лозу Јесејеву. Ова лоза није била позната по наџацима и буздованима, већ по задужбинама које су озидали, од Јерусалима и Свете Горе, преко Грчке и Византије, до Русије, док „док су души места ухватили“.
Већ је протонеимар Раде у Скадар узидао невину жртву, остављајући јој прозор на очима и отвор за млеко - да би прогледавао и хранио се цео народ.
Лазар је Немањић одавно „седео у столу њиноме“. Преко њега су Немањићи доспели на Косово. У идући свет упустио се мирећи цркву, помажући Хиландар, идући у Јерусалим, зидајући Лазарицу и Раваницу. Певач је одлучио да га о зидању и трајању озиданога поучи Милош Обилић, кога је и Душан слао у Млетке по крсте и иконе.
Лазар се потписивао са два мастила. Крунисан је сугубим, двоструким венцем и душа му је остала на оба света.
Немањићи су, испод раскошних царских одежди, носили костретне ризе, испод панцире - дрвене крстове.
Певач је Бошка Југовића поклопио крсташем барјаком, више епитрахиљем, на коме је било 12 крстова, колико је и апостола, и колико никад, ни на једном барјаку, крстова није било.
Наш унутрашњи пут довео нас је на Косово.
Све што се појавило на Косову, одавно је било у нама.
Тридесет четири године пре Косова, смрћу цара Душана, окончала се пропаст Царства српскога. Није пропало само оно што није могло пропасти: Жича и Милешева, Сопоћани и Студеница, Павлица и Дечани, Пећаршија и Свети Архангели.
Храмови су - замкови, царски дворови и главни градови средњовековне Србије. То су бојеви које смо заувек добили, сазвежђа небеског царства, неугасива и неразорива. Оно што је њима грађено, остало је за сва времена у нама. Сва доброта, до тада посејана, искласала је после косовског затирања.
WIDGETIZE