Пораз је откриће поезије
Thursday, 17. April 2008, 18:10:45
Косовска битка стекла је славу највећег пораза, а критичка историја сумња да је то био пораз. Ниједан извор не говори да су Турци победници, а сви извори ћуте да су Срби пораженици.
Пораз је откриће поезије. Поезија је одлучила и сагласила се да је то био пораз, налазећи у поразу већу добит од злобити. Коначност пораза је дала силу почетка бесконачности поезије.
У скривеном смислу пораза јесу тајни подстреци и живи подстицаји које поезија није никад потрошила. Где поезија нађе ослонац, ту је, увек, највећа дубина.
Пораз је откриће поезије. Поезија је одлучила и сагласила се да је то био пораз, налазећи у поразу већу добит од злобити. Коначност пораза је дала силу почетка бесконачности поезије.
У скривеном смислу пораза јесу тајни подстреци и живи подстицаји које поезија није никад потрошила. Где поезија нађе ослонац, ту је, увек, највећа дубина.
Поезија је засновала тамо своје поприште после боја, увеличавајући праз да би умножила духовну својевину. Запевало се о поразу како не певају поражени, већ они који су кадри да приме такву пресуду. Не поносимо се поразом, али не верујемо у земаљске победе. Пораз под Крстом части јесте пораз под високим условима. Победа је то највећих принципа и последњих одговора. И смемо ли рећи: нека је прост пораз који доноси толику веру и такву поезију.
Историја је подсећала и на Лазареве победе, али поезија за њих није хтела да чује.
Пораз је победа памћења. Да нисмо поражени, све бисмо заборавили. А ко се ничег не сећа, све му је одузето!
Косово је родила слобода стваралачког чина, а та слобода мора бити апсолутна. Зато је на Косову спасена наша духовна част. Зато Косово изазива толико узбуђење националног поноса и зато је етика - наша једина политика на Косову. И данас, као и 1389. године, на косову смо бранили људска права и свој људски лик.
WIDGETIZE