ZAVETINEIN

RIJEKA

Rijeka čuva tajne vremena kojim teče
Ponekad bistra najčešće mutna
Ponegdje premošćena našom mladošću
Povezanih obala I starih vrbaka

Protiče rijeka koritom vremena
I čuva soje tajne od naše prolaznosti
Lijevo I desno od vododerina I vodotoka
Strme ili blage obale kriju sva proticanja

Protiče danas kao I juče ali je mutna
Od nekih vremenom pogubljenih vraćanja
U prošla za danas pripremljena sjećanja
Za prazno za ništa uzavrelo sjutra

Bili smo pod mostom starih neimara
Skvasili noge I nijesmo mogli gaziti dalje
Jer je u rijeci voda bila zaprljana
Našim prljavim neopranim rukama

Rijeka teče I čeprka po obali iz sjećanja
Po prvim susretima I prvim poljubcima
I barci koju je vrtlog prevrnuo ispod mosta
Sa tobom u tada modernoj haljini na tufnama

Bila je mokra ali čista od mojih poljubaca
I uprljana pričom mog najboljeg prijatelja
Od želje da ti ko nekad u vozu opet recituje
Očeve prljave košulje iz objavljenih sjećanja

Rijeka I danas teče istim tokom I obalama
Sa nekim novim zaljubljenim parovima
Dali čista ili prljava od njihovih poljubaca
Čuće se od tihih šapata ili nekih sjećanja

Sve su rijeke iste I imaju ista proticanja
Svrati maker usputno ponekad na bilo koju
Jer sve one teku jednako izmedju svojih obala
Čiste ili prljave od nas I naših prepričavanja






GUVNO

Žitna polja pokošena guvna stara ovrhoše
Klasje sraste u otkose kako ptice odletješe
Odlećeše sa sred sela kavgom svojom da zavade
Svu slobodu našeg neba o glavama da nam rade

Oposliše opošljeno započeto na bunjišta
Sva su polja pokošena i obrana svaka bašta
Obraše ih u berbama svi berači naše nade
Opet ptice našeg neba o glavama nama rade

Leti opet isto jato uzlećela neka sila
Sokoli su na litice polomili svoja krila
Zavadjene krilatice rečene su nekad prije
Na košćeli u drvetu ljudskog lika više nije

Nema lika ni naličja ova zora koja sviće
Dolijeću nove ptice izleže se novo tiće
Tićad ova iz kljunova tudju muku iskljuvaše
Sve se stislo u okove okovaše ime naše

U guvnu je mjesto konja upregnuta nova marva
Iz nosa im bez ubrisa roje muve mnogo larva
Na tanko je ko u dimu zadimilo usred gore
Čoban goni zadnje stado kako stići prije zore

Proplanci su sjenokosi plodne njive zaoraše
Zadnju drazdu bez plugova zaoranu nama daše
Zaoraše nad u Boga iskri brazda ko I prije
Staro guvno nasred sela da se žito svuda sije

Biće sjetve I sjemena u prostoru koji stasa
Naselit će stare kuće neki narod nova rasa
Stari prorok na istinu proreče nam novu braću
Žuta rasa koja nosi guvnom našim svoju naćvu.





KLETVA
Sa svitanjem zora neće
Da prokune moje snove
Od istoka mjesto zore
Prazan proctor u okove

Okova me božjom voljom
Sveza omču oko vrata
I prekide moju nadu
Zalupiše kućna vrata

Omča skriva sve istine
Božja volja ko da reče
Nek krvare stare rane
Konop nadu presiječe

Sveza opet nad ognjištem
Kraj veriga da ne klate
Prazne ruke odsječene
Sa đavolom sad se blate

Od kamena I mramora
Nad u boga suze čine
Ispod Garča u tišini
Zemlja krije sve istine

Sva beznađa ko u nadi
Noćnom morom sad me mori
Sunca nema na istoku
Kunem lice novoj zori

Sve proklinjem već ukleto
Nekom kletvom bez imena
Na pragu je zadnja stopa
Gdje je noga polomljena

Riječ moćna al prokleta
Kraj ognjišta iz prošlosti
Konop mi se opet sveti
Danas postim tuđe posti

____________________________________

Господине Поповићу, ја не волим да дајем мишљења о поезији, о новим песмама; јер морао бих да имам рукопис или круг песама да бих могао нешто разборито да кажем. У принципу, као веб издавач, ја настојим да публикујем понешто; чак и кад ми се то чини да је помало старински, као што су ови стихови које сте послали. Ви, колико сам разумео, намеравате да то штампате? Ако је тако, ако сам добро разумео Ваше писмо уз ове песме, онда Вам моје мишљење није ни потребно, зар не?