Skip navigation.

Ko visoko leti, ima dobar odraz!

rece Jovica!

Идеални поклони не постоје!

Дијана се скоро запослила и најмила станчић,
а Милош се као сваки печени момак одма увалио на гајбу.
Пошто су нас уредно позвали,
решисмо да им одемо на усељење.

Као што је и ред следи пригодан поклон за ту прилику
и не мали напор да се исти одабере...
тј испуне сви услови...
Да погодимо шта би највише одговарало, да немају баш то
и на крају да као праве српске стипсе прођемо јефтино...
Упадамо у фамилијарни маркет оног нашег другог или трећег тајкуна да га сад не рекламирам,
избор голем и следе први пикови на драфту.

Уметничке сликe, са нагласком на уметничка, мож нешто да се пробере
ал' она за коју се ухватих беше на повисокој лествици
па ме омете мој отежали џеп, ма ионако је била превелика а станчић мали, не иде то...
Одељак са чашама, шољама и осталим кухињским ацесоаром је донео нове могућности избора.
Редом су падале чаше, шоље, тигањи, вазне...
у делу за опремање купатила сам се баш загрејао за једну фантастичну даску за ВЦ шољу,
прозирна са све шкољкама и рибицама била би право освежење за купатило...
Њен поглед је реко све.

Настављамо даље и после дуге шетње међу рафовима,
последњи круг у Монци је завршен куповином повећег сата будилника.
Мудро смо резоновали да су у стану тек 5 дана, а стан су први уселили
и да исти сигурно немају јер их као и све, буди мобилни.
На све то додасмо и Бамби црну чоколаду са комадићима поморанџе,
понајвише зато што је таманим као луд,
а и велике су шансе да је онако сви другарски изделимо кад напоменем да ми се мЛого свиђа.

Идемо ти ми све срећни јер смо убеђени да смо направили прави избор.
Шеста зграда десно од Роде, 5 спрат стан тај и тај...
Зврррр, збрррр...
Еееее, еееееее...
Цмок, цмок...
ај нек је са срећом...
Фала, фала..
бла, бла...

Упадамо у дневну собу а на зиду сат већи од нашег!
Флешка!
Брзо у себи контам излаз из ситуације.
А ха!
Немају сат будилник у спаваћој соби...
1:0 за нас.
Обилазимо стан.
Фак!
Милош донео од куће свој неки, јбга ружнији и мањи ал је ипак сат и руши ми снешка.
1:1
Ал' не лези враже стипса још није купио батерију!!!
Хаха!
2:1
Победа!!! Милошев сат иде кући!

Сви задовољни проведосмо пријатно поподне у необавезном ћаскању,
ја остадох кратких рукава за омиљену чоколаду, а они добише и трећи сат у новом стану,
ал шта да се ради...
Колико ли ће тек тостера и миркоталасних добити на свадби?

Него ту причи није крај...

23:47
Инцоминг кал фром: 0642281...
"Добро бре љаксе следећи пут кад ми долазиш на усељење мого би комбајн да донесеш,
од ово не мож' се спава!"
...

Јбга...
Идеални поклони не постоје!
Мислим да им се чоколада свидела, још се не буне.

Dnevnik jednog putnika

SMS from: 063718....

Sad smo izasli iz Jagodine, kasnimo sigurno 25 min. Vozac je konacno resio da izvuce maksimum iz autobusa, tako da smo poceli i da preticemo. To mnogo znaci za moral putnika. Svi tockovi su jos uvek tu, a na stanici u Jagodini je vozac nakon hiruske intervencije u zadnjem delu autobusa smanjio grejanje, tako da se vise ne znojim...
Stizem uskoro.

Срећа је константна вредност!

Неретко се дешава да се са посла вратим надркан...
ко и не би у данашња времена.

Лешкаримо и одмарамо...
Ивана чита а ја блејим у плафон...
Лагано се ресетујем...
Кроз главу ми пролиће Микина теорија
коју је једном приликом исијао на светло дана - "Срећа је константна вредност!"
Како сам тврди а и ја сам то осетио теорија је поприлично тачна...

Почињем као по обичају да сасипам глупости:

"Знаш и сама, нисам баш срећан на послу!
А Мика има једну добру теорију за то..."

"Коју!?!"

"Па ону да је срећа константна вредност, тј. ако је имаш на једној страни на другој је губиш..."

"Добро, и!?!"

"Па ако се држимо те теорије и сагледамо ситуацију:
са здрављем имам срећу,
на факсу ме добро служила срећа,
моји кући су сви добро и то је срећа,
веза нам је супер, дао Бог,
пара имам довољно да будем срећан,
пријатељи ме чине срећним...
једино ме јебе посао и чини ме несрећним..."

"А ха!? И?"

"Па сад само требам да успоставим баланс среће...
Кад боље размислим!?!
Здравље и породица су ми најпречи,
факс мора да се завршава,
пријатељи су битни,
а без пара не може да се живи...
.
Тако да...
.
Мислим да би било најбоље да се не виђамо неко време!"


Погледа ме... P: се, и настави да чита...
Није први пут да млатим празну сламу...

Феномен топле воде, и остали андраци...

31.12.2008.
18ч
Хватам се за славину, пуштам топлу воду...
Кад оно "флешка"!
Топле воде ни за лек...
Аааааааа...
Враћам филм у назад и нервирам се...
Ни после 6 година живота у дому нисам сконтао да се цео дом тушира у последњи час.

А шта се у ствари дешава...
Као по команди, маса (читај 350 студената ) креће у ритуално туширање како би чисти и миришљави дочекали Нову годину...
Први талас је већ посисао сву топлу воду...
а онда на сцену ступају они мање интелигентни...
Шта они раде!?!
Након што утврде да нема топле воде, остављају ту исту "топлу" воду да тече...
Јер су убеђени да ће "она" доћи...
Као да је она кренула не знам одакле...
У том случају не би помогло то и да се на врху дома налази и нуклеарни ректор, а поред дома термални извор или у набољем случају вулкан.
Како време тече број тих паметњаковића се повећава...
Проток расте...
на невероватних 20Мбита/сек...
Еее то су чари брзог интернета.
Размажена домска чељад учинила је своје...
...
Време тече!!!
Свестан ситуације, потписник овог текста се истуширао хладном водом...
Размишљајући да ли је онај који је пројектовао систем за грејање воде, размишљао...
Да ли у прорачуну за величину котла и грејача постоји ставка "дебили", или бар неки фактор корекције (дебил на сат, или дебил по литру)...
Све у свему, ипак је здраво туширати се хладном водом...
Док је прикован за радијатор, у покушају да телесну температуру повратим на нормалу...
сетио се свих оних "воњавих", које сретће у лифту...
Зар ће њихове ноге остати воњаве и у овој светлој ноћи...
Да ли ће и њима замирисати испод пазуха...
Мада кад боље размисли... они сигурно нису криви...
Једино им остају избор: "мирис" или хладна вода!
Погодите кога бирају!?

после 21ч
"Паметњаковићи" су већ одустали од туширања, и заврнули славине...
Остаје само да котао одради свој посао, али прекасно је...
неки ће ипак у Нову годину ући без туширања.

Vizionari!

Srecko Šojić „Tesna Koža”

“Recesija, ta opaka boljka hara i razjeda privređavanje, Amerika već
određeno vreme kuburi z budžeti, japanska se berza ljulja kao mala lađa na
uzburkanom okeanu, Nemačka privreda posrće zbog ovo njihovo ujedinjenje, a
bogami gospođe i gospodo ne cveta cveće ni u naše preduzeće.

Dolazi vreme reorganizacije, transformacije i sistematizacije!

Ja bih sad mog'o da iznosim određene pravce u reformu i za razvoj od naše
preduzeće ali vidim da je Mile izneo prasiće iz furune, a zna se da prasići
nisu ništa naročito kad se o'lade pa neka skratimo.“

Karl Marks „Kapital”

Vlasnici kapitala i biznisa će kod radnika podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu:
stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pri tom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrživosti. I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka koje će morati da budu nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam.

Фејсбук наш насушни!!!

Почиње лагано, прво добијеш један мејл позивницу!
Зове те френд, као овамо је добро зезање...
Искулираш прву позивницу, као смарање...
Већ се код друге позивнице замислиш, ма ово мора да је добро...
И ту си печен!!!
Истраживачки дух те води.
Лиииии гле брате ко је на фејсбуку, лелееее како изгледа...
Па нисам је видео сто година. Почињу одушевљавања. Врло брзо накупи се пријатеља... болест се шири. Наравно предобри Фејсбук ти нуди опцију да ти скроз тајно провери контакте у мејлу и исте лепо спамује како би задовољио своје мегаломанске намере... Него да занемарим ја теорију завере и остале глупости... о томе ћу други пут.
Вратимо се свакодневици.
После 2 - 3 дана почиње да те нервира овај интуитивно решен интерфејс...
не брини то је само пролазно и сасвим нормално, више као порођајни болови (као да ја знам како то изгледа, него лупам).
И тако дан по дан...
Налазиш своје френдове, који те успут засипају гомилом апликација. Те овај квиз, те "Која си народна певачица?", "Колико си глуп?"... а ту су и незаборавне апликације попут Вампира, Кнајтхуда, Крејзи такси и бем ли га чега већ не...
После месец дана твој интернет дан изгледа овако:
Грозничаво седаш за комп, отвараш мејл!
Инбокс (15 нју месаџис)!!!
Лелеле!
Отвараш!
Кад оно Фејсбук ти једе мејлбокс!!!
Уредно те обавештава да "запостављаш" ХОТ ор НОТ апликацију.
5 мејла те обавештавају да су твоји залудни френдови оставили још толико дебилских порука... које циркулишу на принципу "чејн летера". Кокико сте само пута насели на фору са ЦТРЛ + Ф4. Хехе! Или кликни на ФОРВАРД и види шта ће да се деси...
ХАХА!
Остали мејлови су у фазону пробајте ово, пробајте оно...
Брзо отварате Фејс...
Имате шта да видите нових 54 реквеста за глупе апликације, кренете да прихватате и сморите се код 12 апликације... успут добијете напад одушевљења неком од истих...
Кад завршите с тим погледате ко је онлајн од пријатеља... искуцате коју поруку... И кренте да задовољавате своје фејсбук нагоне играјући ступидне игрице...
Ви сте у улози великог витеза и млатите се повиртуелном свету... отимете и крадете... а сатисфакција стиже у облику ружно нацртаног витеза и натписа да сте управо отели неку тамо Лејди од неког тамо принца... Браво ВИ!
Ипак непревазиђена апликација јесте Вемпајрс или ти по нашки Вампири... Кад ми је Це рекао да најачи лик у тој игри има цирка 200 и нешто иљаде. Заледи се! Колико пута ли је тај кликнуо, колико пута ли је њему заиграло срце када је створио новог вампира или ујео јачег од себе. Мислим се у себи: "Тај мора да је успео у животу?"
И јесте, бар је у нечему први... Ма да бре, те-тин (лесковачки израз да тутубана, љапчу и ошљака)!
Добро после 2 сата помахниталог кликтања време је да мало одморите... Отварате Супер Валл и тамо сазнајете да је у Португалу нестао младић 26 година Варежао да Силва Сантос Манила де Мигел од Мачве, задњи пут га видели у мајци сунђер Боб и три 1/4 панталонама... И ту му се губи сваки траг! Хитно, узимаш ствар у своје руке, решен да спасеш један млад живот... кликћеш на ФОРВАРД и прослеђујеш поруку својим пријатељима (иако су они исту добили већ 5 пута). Можда је сироти да Силва баш виђен на нишком бувљаку, где га мутни Цигани који ваљају половну крадену робу из Немачке држе као бело робље (мада је то немогуће јер је он добрано поцрнео од Португалског сунца) да би им сервисирао покварену технику јер је као за баксуза исти да Силва ишао у електротехничку... смер радио и видео техника.
О животе луталицо!
Но ви сте урадили све што је било у вашој моћи. Сад можете на миру да се разлогујете са Фејса, вођени крилатицом
"Што пре одем, пре ћу да се вратим!"
45 минута касније...
клик Мозила Фајерфокс
клик њњњ.фацебоок.цом
и опет све у круг...
У међувремену се сигурно много тога издешавало... Фејсбук је то!!!

Једног дана ће нам стизати спем мејлови у којима ће нас позивати на баскет ту на игралишту иза зграде, или на пиће у Планинарски дом, шетнју по Тврђави и кеју... али не, ми ћемо бити кул, бићемо на фејсбуку...
Питам се само како ли смо живели без њега!
Фејсбук наш насушни!!!
Ин фејсбук ви белив!!!

Молим оне који су се препознали у овом тексту исти ископирају и пусте на ФОРВАРД у свом Супер и Фан Валл_у...

Поздрав,
Јојзи
Јовица Јовановић

Eeeeee, pa naš deo je veci!!!

Hmmmm, prođoše izbori. Na svu sreću ostao sam izvan tih tokova ali mi sve ono što se dešavalo u ova nekoliko dana, kao i sam epilog izbora liči na jedan vic koji sam skoro čuo.
A on glasi ovako...

2040 i neke... došlo je do velikog atomskog rata, prštalo je na sve strane...
Predsednik jedne od zaraćenih strana nakon završetka rata izađe pred narod i reče:
"Narode! Imam za vas dve vesti, jednu lošu i jednu dobru!"
"Daj prvo lošu!"-povika narod...
"Bio je nuklearni rat i planeta Zemlja se od silnih bombi raspukla na dva dela!!!"
"Pa koja je onda dobra vest?" upita se narod...
"Eeeeee, pa naš deo je veći!!!"

:smile:

Tako i mi! Ko će sve profitirati iz ovog "rata"... videćemo!!!

PS:
I ako dođe do tog atomskog rata, ja odlazim u Rusiju...
Tadić i Nikolić (a i ostala bulumenta) me ne zanimaju!
:wink:

Како се каним да учим...

Еееее, врло тешко...
Дођем са посла, кренем да се развлачим, онда отмем цимеру интернет конекцију... Том приликом се мени отворе нови хоризонти... :smile:
Проверим мејлове, иако сам то на послу урадио бар 5 пута (.еби га, навика...), отворим овај фацебоок...
И док куцам ово позвао ме портир јер је машина за веш слободна, па идем да перем... наставићу кроз 15_ак минута...

20 мин касније...
Где сам стао? А, да... фацебоок...
Прегледам, прелистам, видим ста има "ново"...
Па се накачин на њњњ.аирсербиа.цом/форум прочитам шта је ново у авио свету... У међуврмену мало изчатујем са френдовима, обиђем странице које одржавам...
Наравно увек неко сврати и додатно ме омете у спремању... за учење наравно!
Прошло је већ доста времена... огладнео сам... мора да се једе...
а кад једем обавезно ми се приспава, еееее тек тад нема учења...
Прилегнем мало, чисто да се слегне... И тако док лежим већ почињем да мислим на сутрашњи дан...
Овај је ионако прошао, боље да видим можда има нешто ново на нету...
Уф... колико мрзим себе... кад се тако погубим.
Нађе се ту још нека ствар која ће додатно да ме скрене са мог пута...
Шта ћу кад сам поводљив! :smile:
Ипак сутра је нови дан!!!

ПС: Неки ће рећи, а време које проводиш са ......
Еееее то је много лепша страна медаље и драго ми је због тога!!!

Poruka za rodjendan

Sledeći tekst me je slatko nasmejao, hvala prijateljima koji su krivi za to...

Read more...

Bolest zvana "Internet"

Ovaj text sam kucao na mobu... iz dosade... i okacio ga na facebook. Nema razloga da se ne nadje i na mom blogu, posto inace slabo pisem... ovaj bog mi dodje kao slikovnica!

Read more...