Идеални поклони не постоје!
Monday, 7. December 2009, 18:49:22
Дијана се скоро запослила и најмила станчић,
а Милош се као сваки печени момак одма увалио на гајбу.
Пошто су нас уредно позвали,
решисмо да им одемо на усељење.
Као што је и ред следи пригодан поклон за ту прилику
и не мали напор да се исти одабере...
тј испуне сви услови...
Да погодимо шта би највише одговарало, да немају баш то
и на крају да као праве српске стипсе прођемо јефтино...
Упадамо у фамилијарни маркет оног нашег другог или трећег тајкуна да га сад не рекламирам,
избор голем и следе први пикови на драфту.
Уметничке сликe, са нагласком на уметничка, мож нешто да се пробере
ал' она за коју се ухватих беше на повисокој лествици
па ме омете мој отежали џеп, ма ионако је била превелика а станчић мали, не иде то...
Одељак са чашама, шољама и осталим кухињским ацесоаром је донео нове могућности избора.
Редом су падале чаше, шоље, тигањи, вазне...
у делу за опремање купатила сам се баш загрејао за једну фантастичну даску за ВЦ шољу,
прозирна са све шкољкама и рибицама била би право освежење за купатило...
Њен поглед је реко све.
Настављамо даље и после дуге шетње међу рафовима,
последњи круг у Монци је завршен куповином повећег сата будилника.
Мудро смо резоновали да су у стану тек 5 дана, а стан су први уселили
и да исти сигурно немају јер их као и све, буди мобилни.
На све то додасмо и Бамби црну чоколаду са комадићима поморанџе,
понајвише зато што је таманим као луд,
а и велике су шансе да је онако сви другарски изделимо кад напоменем да ми се мЛого свиђа.
Идемо ти ми све срећни јер смо убеђени да смо направили прави избор.
Шеста зграда десно од Роде, 5 спрат стан тај и тај...
Зврррр, збрррр...
Еееее, еееееее...
Цмок, цмок...
ај нек је са срећом...
Фала, фала..
бла, бла...
Упадамо у дневну собу а на зиду сат већи од нашег!
Флешка!
Брзо у себи контам излаз из ситуације.
А ха!
Немају сат будилник у спаваћој соби...
1:0 за нас.
Обилазимо стан.
Фак!
Милош донео од куће свој неки, јбга ружнији и мањи ал је ипак сат и руши ми снешка.
1:1
Ал' не лези враже стипса још није купио батерију!!!
Хаха!
2:1
Победа!!! Милошев сат иде кући!
Сви задовољни проведосмо пријатно поподне у необавезном ћаскању,
ја остадох кратких рукава за омиљену чоколаду, а они добише и трећи сат у новом стану,
ал шта да се ради...
Колико ли ће тек тостера и миркоталасних добити на свадби?
Него ту причи није крај...
23:47
Инцоминг кал фром: 0642281...
"Добро бре љаксе следећи пут кад ми долазиш на усељење мого би комбајн да донесеш,
од ово не мож' се спава!"
...
Јбга...
Идеални поклони не постоје!
Мислим да им се чоколада свидела, још се не буне.
а Милош се као сваки печени момак одма увалио на гајбу.
Пошто су нас уредно позвали,
решисмо да им одемо на усељење.
Као што је и ред следи пригодан поклон за ту прилику
и не мали напор да се исти одабере...
тј испуне сви услови...
Да погодимо шта би највише одговарало, да немају баш то
и на крају да као праве српске стипсе прођемо јефтино...
Упадамо у фамилијарни маркет оног нашег другог или трећег тајкуна да га сад не рекламирам,
избор голем и следе први пикови на драфту.
Уметничке сликe, са нагласком на уметничка, мож нешто да се пробере
ал' она за коју се ухватих беше на повисокој лествици
па ме омете мој отежали џеп, ма ионако је била превелика а станчић мали, не иде то...
Одељак са чашама, шољама и осталим кухињским ацесоаром је донео нове могућности избора.
Редом су падале чаше, шоље, тигањи, вазне...
у делу за опремање купатила сам се баш загрејао за једну фантастичну даску за ВЦ шољу,
прозирна са све шкољкама и рибицама била би право освежење за купатило...
Њен поглед је реко све.
Настављамо даље и после дуге шетње међу рафовима,
последњи круг у Монци је завршен куповином повећег сата будилника.
Мудро смо резоновали да су у стану тек 5 дана, а стан су први уселили
и да исти сигурно немају јер их као и све, буди мобилни.
На све то додасмо и Бамби црну чоколаду са комадићима поморанџе,
понајвише зато што је таманим као луд,
а и велике су шансе да је онако сви другарски изделимо кад напоменем да ми се мЛого свиђа.
Идемо ти ми све срећни јер смо убеђени да смо направили прави избор.
Шеста зграда десно од Роде, 5 спрат стан тај и тај...
Зврррр, збрррр...
Еееее, еееееее...
Цмок, цмок...
ај нек је са срећом...
Фала, фала..
бла, бла...
Упадамо у дневну собу а на зиду сат већи од нашег!
Флешка!
Брзо у себи контам излаз из ситуације.
А ха!
Немају сат будилник у спаваћој соби...
1:0 за нас.
Обилазимо стан.
Фак!
Милош донео од куће свој неки, јбга ружнији и мањи ал је ипак сат и руши ми снешка.
1:1
Ал' не лези враже стипса још није купио батерију!!!
Хаха!
2:1
Победа!!! Милошев сат иде кући!
Сви задовољни проведосмо пријатно поподне у необавезном ћаскању,
ја остадох кратких рукава за омиљену чоколаду, а они добише и трећи сат у новом стану,
ал шта да се ради...
Колико ли ће тек тостера и миркоталасних добити на свадби?
Него ту причи није крај...
23:47
Инцоминг кал фром: 0642281...
"Добро бре љаксе следећи пут кад ми долазиш на усељење мого би комбајн да донесеш,
од ово не мож' се спава!"
...
Јбга...
Идеални поклони не постоје!
Мислим да им се чоколада свидела, још се не буне.
се, и настави да чита...
WIDGETIZE