TRAGIČNA VIDOVDANSKA ZABLUDA
Friday, 26. June 2009, 21:50:28
Kralj Vukašin (poslednji pravi srednjevekovni srpki kralj) zaslugom srpke crkve gotovo je izbrisan iz naše istorije. Zna se samo da je iz svog prestonog grada Prištine 1371. godine krenuo da se suprotstavi turskoj vojsci koja je već duboko prodrla na Balkan na prostore koji su pripadali srpkoj carevini.
Njegova pogibija na Marici i smrt cara Uroša nekoliko meseci kasnije, predstaljali su kraj slavne srednovekovne srpske države.
Lazar Hrebeljanović nije pošao u bitku na Marici i vešto je iskoristio Vukašinovu pogibiju da učvrsti svoju poziciju u delu carstva koje je preostalo. Ne znamo za Vukašinovu kletvu, ali nam je dobro poznata Lazarova. Činjenice govore da je Lazar na Kosovo polje išao i mnogo godina ranije zajedno sa drugim velikašima u pokušaju da zbace kralja Vukašina. Tom prilikom je po scenariju Vuka Brankovića sakrio svoju vojsku i pustio da Vukašin pokori ostale pobunjenike.
Nema opravdanja što zaboravljamo svetlu Vukašinovu žrtvu. Nema opravdanja što Lazara i danas toliko uzdižemo kada su istorijske činjenice jasne. Nema opravdanja što niko ne zna ko je zaista bio poslednji srpski kralj.
Objašnjenje koje je u jednoj rečenici Radoš Ljušić dao u udžbeniku za osnovnu školi kaže nam da je Lazar bio miljenik crkve. Ne znam kako se to postaje i kako je to Lazar tada postao. Sumnjam da su u pitanju bile samo molitve.
Kada bi smo shvatili činjenicu da je Vukašin bio u svojoj Prištini, a da je Lazar tu stigao iz Kruševca možda bi smo mogli da iz drugog ugla pogledamo i ono što nam se desilo poslednjih godina.
Njegova pogibija na Marici i smrt cara Uroša nekoliko meseci kasnije, predstaljali su kraj slavne srednovekovne srpske države.
Lazar Hrebeljanović nije pošao u bitku na Marici i vešto je iskoristio Vukašinovu pogibiju da učvrsti svoju poziciju u delu carstva koje je preostalo. Ne znamo za Vukašinovu kletvu, ali nam je dobro poznata Lazarova. Činjenice govore da je Lazar na Kosovo polje išao i mnogo godina ranije zajedno sa drugim velikašima u pokušaju da zbace kralja Vukašina. Tom prilikom je po scenariju Vuka Brankovića sakrio svoju vojsku i pustio da Vukašin pokori ostale pobunjenike.
Nema opravdanja što zaboravljamo svetlu Vukašinovu žrtvu. Nema opravdanja što Lazara i danas toliko uzdižemo kada su istorijske činjenice jasne. Nema opravdanja što niko ne zna ko je zaista bio poslednji srpski kralj.
Objašnjenje koje je u jednoj rečenici Radoš Ljušić dao u udžbeniku za osnovnu školi kaže nam da je Lazar bio miljenik crkve. Ne znam kako se to postaje i kako je to Lazar tada postao. Sumnjam da su u pitanju bile samo molitve.
Kada bi smo shvatili činjenicu da je Vukašin bio u svojoj Prištini, a da je Lazar tu stigao iz Kruševca možda bi smo mogli da iz drugog ugla pogledamo i ono što nam se desilo poslednjih godina.
WIDGETIZE
Никола Ковач # 30. June 2009, 15:27