MAJMUNSKE VESTI

Ljubav cveta. Vojislav i Vojislav spojeni Veljom i dalje razmenjuju ljubavne poruke. Jasno je ko će, ako sve bude kako oni predviđaju, vladati Srbijom. Jedina neizvesnost je koliko će glasova osvojiti narodnjačka koalicija i sa kolim mirazom će ući u ovaj brak kao mladoženja.
Ovoga puta mlada i mladoženja neće razmeniti prstenje, iako će to u svakom slučaju biti crkveni brak. Pre nego što se izljube razmeniće bedževe, ustvari napraviće jedan na kome će biti sadržana budućnost Srbije. Na njemu će pisati:
ŠEŠELJ JE SRBIJA – SLOBODA KOSOVU.
To je jedino što će uspeti da ostvare.

Zvezda Danica ipak postoji. Pobedila je prvi put u Japanu i tako razbila barijeru koja se postavljala pred svaku trku INDY CAR serije.
Više nikada neće biti STILL WAITING FOR THE FIRST WIN.
Osim možda u FORMULI 1.

Jedan od najboljih živih srpskih pesnika, a meni svakako najdraži, zove se Jovo Miladić. Dal Ii je čovek koga sam danas sreo kod Liona, zapušten, izgubljenog pogleda, koji priča sam sa sobom Jovo? Voleo bih da nije, ali slutim da je to upravo on. Kada sam poslednji put sa njim razgovarao negde u Knez Mihajlovoj ulici, rekao mi je da radi kao građevinski radnik.
Izgledao je normalno, ali njegov današnji lik je zaista daleko od toga. Da li je moguće da niko u Srbiji ne brine o pesnicima. Oni koji su postali deo establišmenta, koji se slikaju sa političarima i cupkaju uz Cecine pesme, mogli bi da se bar potrude da se restoran u Društvu književnika pretvori u besplatnu menzu, da pesnici dobiju bar jedan obrok, a ne da služi za prežderavanje zadriglih biznismena i njihovih konkubina.
Danas je u Kragujevcu zatvorena poslednja prava knjižara i tako se ovaj grad priključio neslavnom spisku srpskih varoši u kojima ne postoje knjižare. I šta će nam odna pesnici. Možda bi trbalo jednu veliku većinu poubijati, a ostale učlaniti u partije i omogućiti im da pišu za samozvane monarhe. Možda bi trebali da pišu i za njihove pevačice. Neko rešenje treba naći.
Neka ovaj tekst završe stihovi pesnika Miladića, jednog od onih koje smo, a da toga nismo svesni, već ubili.

“ Sastavi svijet usred krvi moje
Tugu iz sna, sunce iz ponoći,
Zvuci života da se opet spoje.

Bože, pomozi njene nevine misli,
Pomozi našu jabuku od zlata ,
Osjećam, slutim i iza kosmosa
Rastu svetovi od zla pokisli,
Oplođeni crnom žaokom osa.``

Srbe je zahvatilo kolektivno ludilo izazvano gubitkom Kosova i dirigovano od strane aktuelne vlasti. Čelnici DSS-a pozivaju na bojkot stranih banaka, ali pri tome im ne pada napamet da svoje audije zamene našim yugom. Divljake koji ruše naš grad nazivaju mladim ljudima koji brane međunarodno pravo i njihove postupke pravdaju na razne načine. Sada kada je jedan život izgubljen, polako gaze ono što su pričali pomalo svesni svoje odgovornosti za učinjeno. Jasno je da je vlada svojim nečinjenjem (ambasada SAD bila potpuno nezaštićena) značajno doprinela ovakvom razvitku događaja. Ali potpuno je jasno da niko za ovo neće odgovarati.
Jedina dobra stvar u moru loših je dobro držanje Srba na severu Kosova. Njihov put je u ovom trenutku jedini pravi, put ka podeli Kosova. Sve ostalo što se radi u Srbiji je potpuno iracionalno i predstavlja posledicu opšte kolektivne svesti i sveukupnog psihičkog stanja nacije predvođene nemuštim i nepragmatičnim političarima. Onaj koji je imao racionalne ideje uklonjen je 2003. godine. Njegova glavna greška je bila što je mislio unapred i što je uopšte mislio. Ugašena je svako pomisao o slobodnom mišljenju, a ostale su prazne parole, Seka, Ceca, patiklje baklje i ostale gluposti. Od onih koji su cupkali uz Cecine pesme i pri tome na sebe preuzeli odgovornost da vode državu, teško da možemo očekivati nešto pametno.
Gde su pravi uzroci za ovakvu kolektivnu svest, zaista je teško reći.Vratimo se zato na trenutak na pravi početak cele priče.
Kosovski mit traje vekovima. Iako je nastao na stvarnim događajima, zadatak mu je bio i da sakrije prave razloge propasti srpske srednjevekovne države. Taj pravi datum je 26.9.1371. godine i bitka na Marici. Tada je poginuo legitimni srpski Kralj Vukašin i njegov brat Uglješa i uništena velika srpska vojska. U taj boj Lazar nije krenuo. Poznate su kletve za one koji nisu došli na Kosovo, a ne znamo kletve za one koji nisu došli na Maricu. Istoriju su pisali Hrebeljanovići. Od Maričke bitke koja se tako reći i ne uči u školama, ostala je samo jedna rečenica:“Odnela ga mutna Marica.“
Kako stvari sada stoje sve dok se ne vratimo i vidimo šta je to stvarno otišlo niz Maricu, ona će nastaviti da nas nosi. A gde ćemo stići, to je sada zaista teško i predpostaviti.

Predizborna kampanja je došla do kraja. Počinje ćutanje, ali će majmun još malo da priča.
Počeću od velikog tate ili nekog ko sebe tako vidi. Tata je na indirektan način pozvao svoje birače na bojkot. Time je, ako mu to uspe otvorio vrata Tošeljevoj pobedi. Glavno pitanje je zašto to tati odgovara? Odgovor je složen.
Tomina pobeda bi oslabila DS, a to je cilj svih tatinih ciljeva. Njega ne interesuju druge stvari. Toma na čelu Srbije brzo bi se suočio sa činjenicom gubitka Kosova i tako zvanično ušao u istoriju sa tim bolnim pečatom. Bez mogućnosti da bilo šta uradi pokazao bi nemoć, izneverio nade svojih birača i verovatno izgubio rejtinig koji trenutno ima. Opstao bi neko ko je uspevao da se izvlači iz problema, gura glavu u pesak, putura druge da govore njegovo mišljenje, mudruje i koči. Sama činjenica da Tomi nije postavljao nikakve uslove, nikakve anekse i ostala sranja govori o tome šta mu je na srcu.
U skladu sa tatinim razmišljanjima ponaša se i RTS. Tek u naznakama van onih termina što im je obaveza, može se naslutiti da se nešto važno dešava u Srbiji. U poslednjim vestima pred ćutanje pustili su delić u kome je Tadiću podršku pružio Ljajić, a za Tošelja su rekli da mu podršku pruža Marija Šerifović. Te dve stvari nemaju isti odjek među biračima. (Da me Rasim pogrešno ne shvati, moje skromno mišljenje je da je on najbolji čovek na našoj političkoj sceni.)
Ako ovo za tatu nije iznenađenje, evropske reakcije na prvi pogled jesu. Umesto da izađu i jasno nam kažu da Srbija sa Tošeljem nema nikakvu šansu za ulazak u EU, oni su nas obavestili u skladu sa svojim proklamovanim princima da je za njih svejedno ko će biti predsednik. Njima bi čak u interesu bilo da predsednik postane Tošelj, jer bi to bio pravi izgovor za proglašenje nezavisnosti Kosova. To bi bio dokaz da su Srbi nepopravljivi. Doprinoseći ovakvim tonovima namestilo se slučajno da Šeki odvaljuje neku budalu u Hagu i to baš pred izbore. Gde su ga samo našli? Čekam da vidim da li će se dogoditi i večeras. Sud u Hagu je do sada bio bič kojim su mahali, a sad je za Tošelja postao najveća podrška. Sumnjam da oni to ne znaju.
A Rusi, oni su posebna priča. Kad bi znali šta stvarno znali šta oni stvarno misle i žele bilo bi nam lakše. Azil su dobili...
I tako dok u nedelju tata sa svojom svitom bude bio na pecanju, mi će mo se zanimati sa drugim stvarima. Evropa će misliti kako da nas oslobodi balasta Kosova, a Rusi...
O njima u sledećem broju.
A Srbija, koga je još briga za nju?
O njoj izgleda brinu samo majmuni.