My OperaKljucna rec je, volim te
Sunday, July 20, 2008 9:17:32 AM
02.07.2008
Prica o jednom, neobicnom decaku
Radnja je smestena u vremenu leto, grad Kragujevac u zemlji Srbiji, godina 1984, po lepom suncanom danu, sa malo belih oblaka.Dok mi prica govori, na sledci nacin, o mladom decaku prosjaku, pod imenom Marko, inace mladi decak Marko, bio je sedmogodisnji decak, belog tena, crne kose, i vedrog lica, nije bio poznavao svoje roditelje: oca, i majku, kao sto nije bio umeo, da se seti, svog prezimena, ali se seca svog imena Marko, dok mu ostatak pamcenja govori, o neverovatnom moci opazanja: ljudi, i objekata, bio je sklon ka umetnoscu: crtanju, i bojenju, kao i pisanju, dok mu ostali deo zivotne price, govori crna rupa u njegovom secanju.Prosjak, i decak Marko, voleo je bio, da sakuplja sa grackih kontenjera kartonske kutije, i da ih prodaje, ljudima koji su bili zaintresovani, da kupe od decaka Marka kartonske kutije.Dok je bio od stvari decak Marko, bio je nosio, sledece od stvari: pocepane cipele, na svojim nogama, pocepane pantalone, i skoro celu, ali pocepanu majcu sa kratkim rukavima.Decak Marko, bio je prosio na grackim ulicama u gradu Kragujevcu, tako sto je bio decak Marko, bio je slucajne prolaznike ( bio ih je zaintresovao, svojom sadrzajnom pricom ), dok su bili setali slucajni prolaznici, setali su bili trotuarom u gradu Kragujevcu, slusali su bili viceve, od decaka prosjaka Marka, koji je bio sedeo na kartonu, pokraj jednog objekta u gradu Kragujevcu, i prosio.Vicevi su bili govorili, o gospodi, i prosjaku decaku, tako da je bio prosjak Marko, bio je privukao svoju paznju, slucajnim prolaznicima, koji su se bili nasli tu, i novcano su bili nagradili prosjaka Marka, za odlicnu pricu.Vremenom prosjak Marko, bio je sakupio dovoljno para, da ode do obliznje gracke prodavnice, i da kupi kilogram hleba za sebe.Kako je bilo vreme prolazilo, prosjak Marko, bio je utolio svoju glad, sa kilogram hleba, dok je bio sedeo na kartonu, pokraj jednog izgradjenog objekta u gradu Kragujevcu, zatim su se bili prosjaku Marku, bili sumu se ukazali golubovi, raznih boja, i velicine, trazeci od prosjaka Marka, da im, da ostatak mrva, koje su se bile mrve, nasle su se bile u decakovom krilu.Zatim je bio decak Marko, resio je bio, da nahrani golubove, delici tako sa golubovima, ostatak mrva od pojedenog hleba, dok su bili golubovi, bili su prilazili decaku Marku, i hranili su se bili mrvama od hleba, iz decakove ruke.Golubovi su bili pricinjavali paznju prosjaku Marku, neobicne mirnoce, i trackom svetlosti, koju su mu bili pricinjavali golubovi ( mora da se bila rodila, velika ljubav ), izmedju decaka Marka, i golubova.Slucajni prolaznici u gradu Kragujevcu, bili su primetili decaka Marka, kako hrani golubove, i kako golubovi, prilaze decaku Marku, i hrane se iz njegove ruke, kljucaju mrve od hleba.Znatizeljni ljudi, nisu se bili usudili, da pridju decaku Marku, iz prostog razloga, da nebi bili oterali golubove, i samim time bili uplasili decaka Marka, vec su bili slucajni prolaznici, stajali su bili u mestu, i posmatrali su bili lep prizor: decaka Marka, kako vesto hrani golubove, i golubove kako od decaka Marka uzimaju mrve od hleba.Zatim je bila naisla jedna ozbiljna zena, koja je bila radila u grackoj biblioteci u gradu Kragujevcu, i zamolila je bila decaka Marka, da se skloni od objekta, da je decak Marko, i suvise blizu, od ulaznih vrata, i gracke biblioteke u gradu Kragujevcu, nasta je bio odgovorio prosjak Marko, da hoce, da se skloni, i da je upravo krenuo.Kako je bio decak Marko, kako je bio ustao sa kartona, na trotoaru u gradu Kragujevcu, i nastavio je bio, da koraca od objekta, golubovi su ga bili pratili, kako u letu, isto tako na zemlji, dok je bio jedan belu golub, bio je sleteo na decakovo levo rame od ruke, sve je bilo propraceno burnim aplauzima od ljudi posmatraca, dok je bila zena, nastavila je bila, gde je bila, i krenula, a to je prema ulazu u grackoj biblioteci u gradu Kragujevcu.Buran aplauz, od znatizeljnih ljudi, uslovio je bio, da pridju decaku Marku, i da mu cestitaju, gde su bili ostavili decaku Marku, pozamasnu kolicini novca.Medjutim sve sto se bilo desavalo, i zbilo, budnim okom je bio propratio, jedan gracki foto reporter, koji je bio imao jesnu nameru, kao i cilj, da napravi foto zapis, o decaku Marku, i njegovim golubovima.Gracki foto reporter, bio je pazljivo foto grafisao decaka Marka, i njegove golubove, zatim je bio foto reporter, bio je upitao decaka Marka, da zeli, da otkupi foto slike od decaka Marka, ali ne u novcu, vec u drugim stvarima.Dok je bio prosjak Marko, bio je zatrazio od foto reportera, ni manje, ni vise, nego da mu kupi pribor za crtanje, i bojenje, nasta je bio foto reporter, bio je odgovorio decaku Marku, da hoce, da mu kupi pribor za crtanje, i bojenje, zatim je bio foto reporter, bio je otisao.Kako je bilo vreme prolazilo, decak Marko, pozeleo je bio u sebi, da ponovo vidi svoje roditelje: oca, i majku, koje nepamti dobro, i da mu bog moze, da mu uslisi zelju, ako su mu roditelji jos uvek zivi.Nakon kratkog vremena, foto reporte je bio doneo trazen pribor, i bio je predao pribor decaku Marku, sa recima hvala, i nastavio je bio foto reporter put pod svoje noge.Mladi decak Marko, zatim se bio uputio sa priborom u ruci, za crtanje, i bojenje, prema grackom parku u gradu Kragujevcu, sa nesto kartona u njegovim rukama, tacno ih je bilo deset kartona.Kada je bio stigao, prosjak Marko, seo je bio odmah zatim na drvenu klupu, koja se bila nalazila u grackom parku, i posmatrajuci golubove, koji su bili sleteli pokraj decaka Marka, resio je bio u sebi decak Marko, da nacrta crtez na kartonu, o golubovima u parku, i isto tako, da oboji crtez na kartonu, o golubovima u parku.Kako je bilo vreme prolazilo, siromasan decak Marko, bio je uspeo, da nacrta, i oboji, svih deset kartona, sa zivopisnom slikom, i pricom, o golubovima u parku, kao i to, da napise po koji vic, o golubovima u parku, na poledjini od nacrtanog, i obojenog crteza na kartonu.Pisajuci vic, o golubovima, na poledjini od kartona, decak Marko, bio je ujedno, i pricao, o vicu, dok su slucajni prolaznici, koji su bili setali grackim parkom, bili su svatili decakov vic, i resili su bili, da mu izadju u susret, tako sto je bio jedan od naj upornijih ljudi, bio je seo na drvenu klupu, pokraj decaka Marka, slusajuci od njega vic, zatim se bio glasno nasmejao, i skrenuo je bio panju na sebe, dok je bio decak Marko, bio se okrenuo prema znatizeljnom coveku, sa njegovim recima, dobar dan, zelim da se upoznamo, ja sam Gavrilovic Mihajlo, inace sam nastavnik u osnovnoj skoli, predajem likovnu kulturu, i crtanje.Zatim je bio nastavnik Gavrilovic Mihajlo, bio je zatrazio crteze od decaka Marka, sa njegovim recima:,,Od kada ti, tako mlad, umes da ovako lepo crtas”, i pises, dok je bio decak Marko, bio se zagledao u coveka Gavrilovic Mihajlo, tako sto je bio pokusao, da zampamti covekove crte lica, bio je to srednjovecan covek, crne kose, crni su mu brkovi, i brada, lepo odeven, nosio je bio na sebi naocare, sa crnim okvirima, i znatizeljno se bio raspitivao, o decaku Marku.Decak Marko, bio mu je odgovorio, sa njegovim recima:,, Od kada znam, za sebe”, i imam jasnu nameru, kao i cilj, da ti prodam svoje crteze, kao i pismo, za kilogram hleba, kako bi bio nahranio sebe Marka, i golubove.Nasta je bio profesor Gavrilovic Mihajlo, bio mu je odgovorio: da hoce, i da zeli, da otkupi sve njegove crteze, kao i njegovo pismo, za kilogram hleba, pod uslovom, kao obecanje, da ce, da bude ovde u grackom parku, da ce, da bude, i sutra ovde, gde bi bio zeleo profesor Gavrilovic Mihajlo, da se ponovo sretne sa tobom Marko.Tako da je bio prosjak Marko, bio je prodao sve svoje crteze, kao i pismo, profesoru Gavrilovic Mihajlo, za kilogram hleba, uz obecanje profesoru Gavrilovic Mihalo, da ce, da bude, i sutra ovde, i na istom mestu.Kako je bio prosjak Marko, hranio je bio golubove u parku, sa hlebom, vreme se bilo pogorsalo, i naoblacilo, kao da ce kisa, golubovi su bili odleteli u velikom broju, i nepoznatom pravcu, dok je bio prosjak Marko, bio je resio, da se skloni iz grackog parka, da se skloni u grad Kragujevac.Zatim se bio prosjak Marko, bio se nasao ispred ulaze od gracke biblioteke u gradu Kragujevcu, i uocio je bio, da je bila razvaljena brava od gracke biblioteke, kao i to, da je moguca pljacka u grackoj biblioteci, nasta je bio prosjak Marko, bio je odmah reagovao, i zatrazio je bio pomoc od ljudi, koji su bili uzurbano, krenuli su bili, ka svojim kucama, kako bi se bili sklonili od provable oblaka, i evetualne kise.Odmah je bio zatim prosjak Marko, resio je bio, da sam udje u obijenu gracku biblioteku, i da zatrazi pomoc.Medjutim ispred obijenih vrata, izlazi uzurbanim koracima, jedan covek, koga je bio prosjak Marko, bio ga je prepoznao, po jednoj prici, da se bio nasao ispred njegove kuce, i da je bio prosio, kada ga je bio taj covek, bio ga je oterao sa trotuara od ulice u nepoznatom pravcu.Zatim je bio prosjak Marko, bio je uocio jednog uniformisanog policajca, koji je bio sa druge strane, i trotuara od uluce, dotrcao je bio do njega prosjak Marko, i prijavio je bio, mogucu provalu u grackoj biblioteci.Odmah zatim, bila se okupila policija, i ljudi, dok je bila kisa, pocela je bila, da pada, policija je bila ustanovila provalu u grackoj biblioteci, odmah zatim su bili policajci, svojim policiskim kolima, bili su priveli prosjaka Marka, radi saslusanja, nasta im je bio prosjak Marko, bio je priznao sve policiji, sve sto se bilo zbivalo na danasnjem danu.Zatim je bila policija, sa jednim policiskim automobilom, gde se bio nalazio prosjak Marko, bio ih je uputio mestom, gde je bio opsedao moguc lopov, koji je bio obio gracku biblioteku.Nakon kratkog zadrzavanja u policiskim kolima, i mestom gde zivi lopov ( tacnije ispred, njegove kuce ), policija je bila izasla iz kola, posto je bila uocila, kako se covek dobrovoljno predaje policiji, dok decak Marko, koristi priliku, kao trenutnu situaciju, i napusta policiska kola, i odlazi u nepoznatom pravcu.Sutra dan, sve su bili objavili gracki mediji, kao neminovan dogadjaj: trazi se decak pod imenom Marko, koji je bio hranio golubove, pozirajuci tako pred ljudima, i publikom, gde ga je bio foto grafisao foto reporter, gde je bio siromasan decak Marko, bio je prodao svoje nacrtane crteze, o golubovima, jednom nastavniku iz osnovne skole, da bi bio odmah zatim, taj isti sedmo godisnji decak Marko, bio je otkrio grackoj policiji, coveka koji je bio odbio gracku biblioteku u gradu Kragujevcu, nalazimo se u obliznjem parku, po vedrom, i ne tako oblanom danu, i na licu mesta zaticemo, belog goluba na drvenoj klupi, koji u svojim rukama, drzi maslinovu grancicu, i odlece beli golub u nepoznatom pravcu.Sa verom u boga, i ljubavi prema coveku i zeni, voli vas Marko.
Slogan, glasi:,,Zelim da budem, kao moj tata”.
Prica o jednom, neobicnom decaku
Radnja je smestena u vremenu leto, grad Kragujevac u zemlji Srbiji, godina 1984, po lepom suncanom danu, sa malo belih oblaka.Dok mi prica govori, na sledci nacin, o mladom decaku prosjaku, pod imenom Marko, inace mladi decak Marko, bio je sedmogodisnji decak, belog tena, crne kose, i vedrog lica, nije bio poznavao svoje roditelje: oca, i majku, kao sto nije bio umeo, da se seti, svog prezimena, ali se seca svog imena Marko, dok mu ostatak pamcenja govori, o neverovatnom moci opazanja: ljudi, i objekata, bio je sklon ka umetnoscu: crtanju, i bojenju, kao i pisanju, dok mu ostali deo zivotne price, govori crna rupa u njegovom secanju.Prosjak, i decak Marko, voleo je bio, da sakuplja sa grackih kontenjera kartonske kutije, i da ih prodaje, ljudima koji su bili zaintresovani, da kupe od decaka Marka kartonske kutije.Dok je bio od stvari decak Marko, bio je nosio, sledece od stvari: pocepane cipele, na svojim nogama, pocepane pantalone, i skoro celu, ali pocepanu majcu sa kratkim rukavima.Decak Marko, bio je prosio na grackim ulicama u gradu Kragujevcu, tako sto je bio decak Marko, bio je slucajne prolaznike ( bio ih je zaintresovao, svojom sadrzajnom pricom ), dok su bili setali slucajni prolaznici, setali su bili trotuarom u gradu Kragujevcu, slusali su bili viceve, od decaka prosjaka Marka, koji je bio sedeo na kartonu, pokraj jednog objekta u gradu Kragujevcu, i prosio.Vicevi su bili govorili, o gospodi, i prosjaku decaku, tako da je bio prosjak Marko, bio je privukao svoju paznju, slucajnim prolaznicima, koji su se bili nasli tu, i novcano su bili nagradili prosjaka Marka, za odlicnu pricu.Vremenom prosjak Marko, bio je sakupio dovoljno para, da ode do obliznje gracke prodavnice, i da kupi kilogram hleba za sebe.Kako je bilo vreme prolazilo, prosjak Marko, bio je utolio svoju glad, sa kilogram hleba, dok je bio sedeo na kartonu, pokraj jednog izgradjenog objekta u gradu Kragujevcu, zatim su se bili prosjaku Marku, bili sumu se ukazali golubovi, raznih boja, i velicine, trazeci od prosjaka Marka, da im, da ostatak mrva, koje su se bile mrve, nasle su se bile u decakovom krilu.Zatim je bio decak Marko, resio je bio, da nahrani golubove, delici tako sa golubovima, ostatak mrva od pojedenog hleba, dok su bili golubovi, bili su prilazili decaku Marku, i hranili su se bili mrvama od hleba, iz decakove ruke.Golubovi su bili pricinjavali paznju prosjaku Marku, neobicne mirnoce, i trackom svetlosti, koju su mu bili pricinjavali golubovi ( mora da se bila rodila, velika ljubav ), izmedju decaka Marka, i golubova.Slucajni prolaznici u gradu Kragujevcu, bili su primetili decaka Marka, kako hrani golubove, i kako golubovi, prilaze decaku Marku, i hrane se iz njegove ruke, kljucaju mrve od hleba.Znatizeljni ljudi, nisu se bili usudili, da pridju decaku Marku, iz prostog razloga, da nebi bili oterali golubove, i samim time bili uplasili decaka Marka, vec su bili slucajni prolaznici, stajali su bili u mestu, i posmatrali su bili lep prizor: decaka Marka, kako vesto hrani golubove, i golubove kako od decaka Marka uzimaju mrve od hleba.Zatim je bila naisla jedna ozbiljna zena, koja je bila radila u grackoj biblioteci u gradu Kragujevcu, i zamolila je bila decaka Marka, da se skloni od objekta, da je decak Marko, i suvise blizu, od ulaznih vrata, i gracke biblioteke u gradu Kragujevcu, nasta je bio odgovorio prosjak Marko, da hoce, da se skloni, i da je upravo krenuo.Kako je bio decak Marko, kako je bio ustao sa kartona, na trotoaru u gradu Kragujevcu, i nastavio je bio, da koraca od objekta, golubovi su ga bili pratili, kako u letu, isto tako na zemlji, dok je bio jedan belu golub, bio je sleteo na decakovo levo rame od ruke, sve je bilo propraceno burnim aplauzima od ljudi posmatraca, dok je bila zena, nastavila je bila, gde je bila, i krenula, a to je prema ulazu u grackoj biblioteci u gradu Kragujevcu.Buran aplauz, od znatizeljnih ljudi, uslovio je bio, da pridju decaku Marku, i da mu cestitaju, gde su bili ostavili decaku Marku, pozamasnu kolicini novca.Medjutim sve sto se bilo desavalo, i zbilo, budnim okom je bio propratio, jedan gracki foto reporter, koji je bio imao jesnu nameru, kao i cilj, da napravi foto zapis, o decaku Marku, i njegovim golubovima.Gracki foto reporter, bio je pazljivo foto grafisao decaka Marka, i njegove golubove, zatim je bio foto reporter, bio je upitao decaka Marka, da zeli, da otkupi foto slike od decaka Marka, ali ne u novcu, vec u drugim stvarima.Dok je bio prosjak Marko, bio je zatrazio od foto reportera, ni manje, ni vise, nego da mu kupi pribor za crtanje, i bojenje, nasta je bio foto reporter, bio je odgovorio decaku Marku, da hoce, da mu kupi pribor za crtanje, i bojenje, zatim je bio foto reporter, bio je otisao.Kako je bilo vreme prolazilo, decak Marko, pozeleo je bio u sebi, da ponovo vidi svoje roditelje: oca, i majku, koje nepamti dobro, i da mu bog moze, da mu uslisi zelju, ako su mu roditelji jos uvek zivi.Nakon kratkog vremena, foto reporte je bio doneo trazen pribor, i bio je predao pribor decaku Marku, sa recima hvala, i nastavio je bio foto reporter put pod svoje noge.Mladi decak Marko, zatim se bio uputio sa priborom u ruci, za crtanje, i bojenje, prema grackom parku u gradu Kragujevcu, sa nesto kartona u njegovim rukama, tacno ih je bilo deset kartona.Kada je bio stigao, prosjak Marko, seo je bio odmah zatim na drvenu klupu, koja se bila nalazila u grackom parku, i posmatrajuci golubove, koji su bili sleteli pokraj decaka Marka, resio je bio u sebi decak Marko, da nacrta crtez na kartonu, o golubovima u parku, i isto tako, da oboji crtez na kartonu, o golubovima u parku.Kako je bilo vreme prolazilo, siromasan decak Marko, bio je uspeo, da nacrta, i oboji, svih deset kartona, sa zivopisnom slikom, i pricom, o golubovima u parku, kao i to, da napise po koji vic, o golubovima u parku, na poledjini od nacrtanog, i obojenog crteza na kartonu.Pisajuci vic, o golubovima, na poledjini od kartona, decak Marko, bio je ujedno, i pricao, o vicu, dok su slucajni prolaznici, koji su bili setali grackim parkom, bili su svatili decakov vic, i resili su bili, da mu izadju u susret, tako sto je bio jedan od naj upornijih ljudi, bio je seo na drvenu klupu, pokraj decaka Marka, slusajuci od njega vic, zatim se bio glasno nasmejao, i skrenuo je bio panju na sebe, dok je bio decak Marko, bio se okrenuo prema znatizeljnom coveku, sa njegovim recima, dobar dan, zelim da se upoznamo, ja sam Gavrilovic Mihajlo, inace sam nastavnik u osnovnoj skoli, predajem likovnu kulturu, i crtanje.Zatim je bio nastavnik Gavrilovic Mihajlo, bio je zatrazio crteze od decaka Marka, sa njegovim recima:,,Od kada ti, tako mlad, umes da ovako lepo crtas”, i pises, dok je bio decak Marko, bio se zagledao u coveka Gavrilovic Mihajlo, tako sto je bio pokusao, da zampamti covekove crte lica, bio je to srednjovecan covek, crne kose, crni su mu brkovi, i brada, lepo odeven, nosio je bio na sebi naocare, sa crnim okvirima, i znatizeljno se bio raspitivao, o decaku Marku.Decak Marko, bio mu je odgovorio, sa njegovim recima:,, Od kada znam, za sebe”, i imam jasnu nameru, kao i cilj, da ti prodam svoje crteze, kao i pismo, za kilogram hleba, kako bi bio nahranio sebe Marka, i golubove.Nasta je bio profesor Gavrilovic Mihajlo, bio mu je odgovorio: da hoce, i da zeli, da otkupi sve njegove crteze, kao i njegovo pismo, za kilogram hleba, pod uslovom, kao obecanje, da ce, da bude ovde u grackom parku, da ce, da bude, i sutra ovde, gde bi bio zeleo profesor Gavrilovic Mihajlo, da se ponovo sretne sa tobom Marko.Tako da je bio prosjak Marko, bio je prodao sve svoje crteze, kao i pismo, profesoru Gavrilovic Mihajlo, za kilogram hleba, uz obecanje profesoru Gavrilovic Mihalo, da ce, da bude, i sutra ovde, i na istom mestu.Kako je bio prosjak Marko, hranio je bio golubove u parku, sa hlebom, vreme se bilo pogorsalo, i naoblacilo, kao da ce kisa, golubovi su bili odleteli u velikom broju, i nepoznatom pravcu, dok je bio prosjak Marko, bio je resio, da se skloni iz grackog parka, da se skloni u grad Kragujevac.Zatim se bio prosjak Marko, bio se nasao ispred ulaze od gracke biblioteke u gradu Kragujevcu, i uocio je bio, da je bila razvaljena brava od gracke biblioteke, kao i to, da je moguca pljacka u grackoj biblioteci, nasta je bio prosjak Marko, bio je odmah reagovao, i zatrazio je bio pomoc od ljudi, koji su bili uzurbano, krenuli su bili, ka svojim kucama, kako bi se bili sklonili od provable oblaka, i evetualne kise.Odmah je bio zatim prosjak Marko, resio je bio, da sam udje u obijenu gracku biblioteku, i da zatrazi pomoc.Medjutim ispred obijenih vrata, izlazi uzurbanim koracima, jedan covek, koga je bio prosjak Marko, bio ga je prepoznao, po jednoj prici, da se bio nasao ispred njegove kuce, i da je bio prosio, kada ga je bio taj covek, bio ga je oterao sa trotuara od ulice u nepoznatom pravcu.Zatim je bio prosjak Marko, bio je uocio jednog uniformisanog policajca, koji je bio sa druge strane, i trotuara od uluce, dotrcao je bio do njega prosjak Marko, i prijavio je bio, mogucu provalu u grackoj biblioteci.Odmah zatim, bila se okupila policija, i ljudi, dok je bila kisa, pocela je bila, da pada, policija je bila ustanovila provalu u grackoj biblioteci, odmah zatim su bili policajci, svojim policiskim kolima, bili su priveli prosjaka Marka, radi saslusanja, nasta im je bio prosjak Marko, bio je priznao sve policiji, sve sto se bilo zbivalo na danasnjem danu.Zatim je bila policija, sa jednim policiskim automobilom, gde se bio nalazio prosjak Marko, bio ih je uputio mestom, gde je bio opsedao moguc lopov, koji je bio obio gracku biblioteku.Nakon kratkog zadrzavanja u policiskim kolima, i mestom gde zivi lopov ( tacnije ispred, njegove kuce ), policija je bila izasla iz kola, posto je bila uocila, kako se covek dobrovoljno predaje policiji, dok decak Marko, koristi priliku, kao trenutnu situaciju, i napusta policiska kola, i odlazi u nepoznatom pravcu.Sutra dan, sve su bili objavili gracki mediji, kao neminovan dogadjaj: trazi se decak pod imenom Marko, koji je bio hranio golubove, pozirajuci tako pred ljudima, i publikom, gde ga je bio foto grafisao foto reporter, gde je bio siromasan decak Marko, bio je prodao svoje nacrtane crteze, o golubovima, jednom nastavniku iz osnovne skole, da bi bio odmah zatim, taj isti sedmo godisnji decak Marko, bio je otkrio grackoj policiji, coveka koji je bio odbio gracku biblioteku u gradu Kragujevcu, nalazimo se u obliznjem parku, po vedrom, i ne tako oblanom danu, i na licu mesta zaticemo, belog goluba na drvenoj klupi, koji u svojim rukama, drzi maslinovu grancicu, i odlece beli golub u nepoznatom pravcu.Sa verom u boga, i ljubavi prema coveku i zeni, voli vas Marko.
Slogan, glasi:,,Zelim da budem, kao moj tata”.
Unregistered user # Saturday, December 5, 2009 5:58:21 AM