Wednesday, September 19, 2012 11:43:07 AM
ЛИШНИЙ ЧЕЛОВЕК
Осенью часто бывают грозы
и всегда
приходит необыкновеная тма.
у меня есть только один вопрос
почему время бежит быстро
и хочу ли сегодня или завтра его догнать я?
Стоял у двери и посмотрел на меня
и долго молчал один нищий.
Когда я его спросила
Какой ты человек?
Он просто сказал - лишний.
Тогда у меня явилась грусть
и сочувствие для этого человека
которого отогнали и
звезда его уже давно потеранная.
Теперь я знаю - избавления нет
а лишний человек - это я.
Monday, June 25, 2012 4:45:26 PM
Rascepiće mi grlo
Reč neizgovorena.
Unutar boja sam
koje izazivaju.
Igru svetlosti
ni senka ne smiruje.
Po suzi neisplakanoj
misao pluta.
Bol mi se novim bolom raspiruje.
Monday, June 25, 2012 4:42:05 PM
Uvek u nama bolom bridi
onaj neupitani i nedorečeni deo.
Vreme ga svojim protokom
izbledi i okrnji.
Čovek u mozaiku neminovnosti
nasilno udenut.
I nikada potpuno ceo.
Monday, June 25, 2012 4:01:44 PM
Odasvud mirisi prodiru.
Razoružavaju i mame.
Na zaboravljene visine,ptice u meni zovu.
Otimaju se prkosno.Pobeći žele.
Još jednom pred tobom,strasti,nemoć priznajem
i prepuštam ti se.
Isčezle su sve prepreke što nas dele.
Imaću tebe.
Noćas budimo Trenutak i Istina tek.
Posmatrajmo se ćutke,
nek dodiri naših ruku rečitošću plene.
Želiš me.
Pre no što druga iz tebe izraste,
staru ljušturu straha odbaci.
Imaćeš mene.
Saturday, April 21, 2012 12:28:13 PM
Zraci proleća po stablu su svuda.
Ispucalu koru znalački,
dodirom vidara leče.
Usnule oči lagano otvara.
Svaki treptaj pupoljak postaje.
Granica - samo mu Nebo.
Granama svojim prkosi mu.I njega seče.
Mudrost stabla po godovima se poznaje.
Kako mu samo zavidim na tome.
Da je posedujem:
kiše više nikada ne bi posumnjale u moći moje,
Sunce bi uteklo od hlada mi.
Neko je sečivom oštrim u meni urezao znake
čiji smisao tek slutim.
Krošnje su u meni opustele.
Poput rugla stoje.
Saturday, April 21, 2012 12:12:14 PM
Umem izazivački odvažna
gnev drugih da prizovem.
U strahu - detetu sam nalik.
Poželim osamu,
a onda,
prolaznika da zastane uzalud zovem.
Krotka sam i neukrotiva.
Domišljata a naivna.
Uvek osluškujem šumove.
Kome pripada tih koraka bat?
Drugi u meni oblike tuđe vide.
Svojstva im svoja daju.
Na platnu bih sebe oslikala
lomnu kao trave vlat.
Saturday, April 21, 2012 12:08:59 PM
Pre nego što srce
na stotine komada prsne,
koliko još mogu
izdržati boli?!
Koliko još istrpeti rana,
zagnojenih?
Koliko u njih može
stati iz obesti,bačene soli?!
Saturday, April 21, 2012 12:05:17 PM
Zvuk je prolamajuć.
Miris je opor.
A trenutak samo jedan.
Vrisak je vatrom zahvaćen.
Znak je sebe razobličio.
Odgovaraću i ja za bogohulstvo.
Čim zenice dotakne zora,
čini mi se:
ludim!
Razjarenoj masi s kamenjem u ruci,
dovikujem: Usnuću!
Neću više,ne,
neću takva da se budim!
Tuesday, April 17, 2012 3:29:51 PM
Dok kraj mene snevaš sine,
setih se,kad pod srcem tvoje začuh.
Zapljuskivan valovima mojim,
kako si samo činio okrete.
Delismo strahove i nade.
Na čas osetih iste pokrete.
Kada oslobođen stega
ispusti glas,
i kada te uplakanog
spustiše na moje grudi,
nesta i boli i znoja i krvi.
Najlepši je dodir - susret zenica naših.
Par reči ti rekoh
i ti se smiri,
sine voljeni,sine moj prvi!
Tuesday, April 17, 2012 3:26:42 PM
Izašao svetleći ukras tame
punoćom da pleni.
Svemu je dao pozlatu.
I smelost.
U osenčenjima skrivene čekaju moći.
Da budu upotrebljene.
Zapleten u raskošnu grivu
otima se gorući mesec
iz uzda
umiruće noći.
1 2 Next »
My Opera
