Српски глас

Ovo pitanje cini veoma vaznu tacku programa Ravnogorskog pokreta.Na njegovo definisanje znatno je uticao esej Stevana Moljevica "Homogena Srbija",ideje Srpskog kulturnog kluba,kao i zlocini Hrvata,muslimana,Siptara,Madjara,Bugara i Nemaca.Uglavnom,cetnicka definicija naseg prostora svodila se na trazenje srpske delegacije i Nikole Pasica posle Prvog svetskog rata: od Bugarske oduzeti pirinsku Makedoniju i Vidin; od Madjarske predeo do Baje i Pecuja; od Albanije njen severni deo.Jedino bi se,mozda,odbacio zahtev prema Rumuniji,ali mozda,jer su u Beograd prve usle upravo one nemacke trupe koje su upale iz Rumunije.Najosetljivije je bilo pitanje Bosne i granice prema Hrvatima.Ono u cemu su se saglasili svi pripadnici Centralnog nacionalnog komiteta (upravno telo Ravnogorskog pokreta),to je da nece biti kolektivne odmazde.Vremenom je,tokom rata,resenje pitanja zapadnih granica nadjeno u postavljanju srpske granice na Kupi,odnosno linijom Virovitica-Karlovac-Karlobag,a bila je predvidjena i razmena stanovnistva.
Jos delikatnije je bilo pitanje muslimana u Bosni,Hercegovini i Starom Rasu.S obzirom da su oni isli rame uz rame sa Nemcima i ustasama,za njih je bilo predvidjeno prilicno korenito resenje: preseljenje u Albaniju,a potom,eventualno, u Tursku.Istome su se trebali nadati i Siptari.Za ostale genocidne manjine (Madjare,Bugare i Nemce-folksdojcere) bilo je predvidjeno preseljenje u njihove maticne drzave.Razmatrana je i jos jedna ideja: izlazak Srbije na Egejsko more.Ovaj predlog nije bio potpuno definisan,jer nikad na dnevni red nije doslo njegovo temeljno razmatranje,ali se smatralo da bi,u slucaju da pocne da se radi na toj mogucnosti,Grckoj trebale biti date neke teritorije u Albaniji,Libiji i Tunisu,kao delovima fasisticke Italije,u zamenu za jedan manji deo egejskog primorja koji bi bio ustupljen Srbiji.Sve u svemu,cetnici su pobedu u ratu posmatrali kao jedinstvenu priliku da se srpskom narodu omoguci zivot u jednoj drzavi i neometan privredni razvoj.