my music

Konacno, mada malo bojazljivo, sedoh za OPERAcioni sto da nesto nazvrljam. Otkud ja ovde, ne znam. Valjda sam dugo bila upetljana u u facebook-ovskoj i ostalim drustvenim mrezama, pa negde u poslednjoj cetvrtini mog puteshestvija po istim, naleteh na jos jednu - na OPERU. Koliko cu se ovde raspevati i da li cu pustiti korenje (rasplesti mrezhu) jos uvek ne znam. Tragam za onom u kojoj cu se osecati kao Spiderman.
Od FB-a sam pobegla glavom bez obzira. Naime, sve cesce sam 'vatala sebe kako se OFF-iram, kako mi je dosadilo da gledam "vec vidjeno", kako bezim od copy - paste postova, nabudzenih i naputjenih cica, kojima je dan plodonosan jedino ukoliko dnevno sakupe bar pet lajkova na svojim isto tako nabudzenim fotkama. A komentari tipa: hot, sexi, hot - hot, uuuuh, kako bi’ tee i sl...im dodju nesto kao extra bonus. Blago njima, koliko im malo treba da budu srecne. Da se ne lazemo, ima toga i ovde (to je danas sveprisutni "uh-uh" fenomen), ali u znatno manjoj meri.

Kako god, ja sam nasla mesto gde cu da "parim ochi" - na fenomenalnim fotografijama, i to self-made fotografijama nekih jaaako talentovanih ljudi. Prave bre ljudi fotke za medalju! Slovaci su chudo! MILOSHE, Slovache, imas zlatne ruke, ili oko, ili sta vec! A tu su i fotografije iz dalekog nam sveta, koji nam je, izgleda, sve dalji i dalji. Ja obozavam da putujem, ali kako mi je slamarica bas utanjila, putujem na OPERI sa onima koji putuju (stvarno).

Sta je jos zanimljivo... da, duhovite skaske jednog brkatog Srbina, nesudjenog kolumniste, na koje sam nabasala na pocetku "raspevavanja", a koji masta o cici koja ce ga iz kladionice voziti kuci (CHUDAN NEKI CHOEK). A Srbin number 1 na OPERI za mene je TOMICA – prvi mi je ponudio srpsko - srpsko prijateljstvo. Hvala Tomice, da nije bilo tebe, ostala bih zaglavljena u "tretjem svetu" (sve sami Aladini i Sheherezade)!

I da, koliko slovenskih dusha tananih ovdeeeee... Uz neko zheshce "natucanje" mozemo cak da se (i bez engleskog) razumemo sa njima. I bas mi je nekako drago zbog toga. Manje zbog jezika, vise zbog dusha.

Ne znam vise sta da pisem... pokidala mi se nit odjednom. Neki drugi put, mozda...

Sta da kazem o sebi? Moram li, bre?!
1.Imam 35 godina i nemam stan (ni muza, ni sitnu decu) da to i dokazem;
2.Obozavam fotografiju, al' nemam foto aparat da to i dokazhem.

P.S. Da li se kaze: "Bila sam upetljana u mrezhi" ili "Bila sam upetljana u mrezhu"?
Bila bih zahvalna kad bi mi neko to objasnio. Ja sam ipak be iz Nish be!
Pardon, ispravka: Trenutno boravishte - Nish, prebivalishte - Kosovo, a krajnje odredishte... ko to zna.