Томица Кораћ

„...Вода није скупа...“

Sunday, 28. September 2008, 21:02:56

Пре неколико дана имао сам у рукама објављене списе са Међународне недеље воде, недавно завршене у Стокхолму. Међу мноштвом података који су у највећој мери значајни само за стручњаке, налазе се и неки за које вероватно никада у свом животу нисте чули, а велико је питање да ли бисте икада до њих и дошли. Ето, на пример, кад завршите свој доручак, имајте на уму да је за њега негде на терену било потребно утрошити 365 литара воде.

У истом извештају постоје и наводи господина Ентонија Алена, који је иначе професор на Краљевском колеџу у Лондону. Он је изнео своју рачуницу из које произилази да је за сваку шољу кафе потребно обезбедити 140 литара воде, а за један хамбургер чак 2.400 литара. Другим речима, вода се троши више него што можемо и да замислимо. Стручњаци су показали да се за пиће и за прање троши само 10% расположиве воде, а преосталих 90% одлази у привреду и индустрију. Све у свему, сваки становник у некој индустријској земљи троши непосредно или посредно 5.000 литара воде дневно.

Наша пажња усмерена је углавном на финансијску кризу у САД и Европи и на високе цене хране и нафте, тако да је вода, озбиљан глобални проблем, привремено остала у сенци. Уједињене Нације предвиђају да ће већ 2025. године две трећине нас на сопственој кожи осетити недостатак воде, а да ће скоро две милијарде људи бити озбиљно угрожено.

Међутим, по тврдњама које су изнете у Стокхолму, било која нација могла би пристојно да живи са изненађујуће скромном количином свеже воде - под условом да се прихвати технологија које побољшавају ефикасност њене потрошње и да се привреда тако организује да се вода не расипа.

Пре више од 20 година госпођа Мелин Фалкенмарк, која је члан шведског Савета за истраживање природних наука, увела је појам „водени стрес“ и уз то га је дефинисала. То је стање државе у ком она не може из својих водених извора да извуче више од 4.654 литра воде по сваком становнику на дан (еквивалент је 1.700м³ по становнику годишње). Земља са мање од 2.738 литара расположиве воде по становнику, по госпиђи Фалкенмарк, дефинисана је као „водом угрожена“. Све испод 1.369 литара чини „апсолутну угроженост водом“ и омета економски развој, као и здравље људи. Ми, срећом, нисмо у воденом стресу.

Пољопривреда је, наравно, највећи потрошач воде, а посебно тамо где се интензивно користи наводњавање. Постоји један извештај под називом „Трагови воде у нацијама“, који је УНЕСКО објавио 2004. године и из кога се лако види да је за производњу једног килограма жита потребно 1.300 литара воде, на пример. За пиринач је количина 3.000 литара.

ФАО указује да се данас из 43.750км³ расположиве воде у земљу, тј. у реке, језера и друге изворе, враћа мање од 10%.

Добро, колико је заиста потребно воде некој земљи? Најнижа процена је 20 литара по особи на дан, бар тако тврде из међународног одсека Светске Здравствене Организације у Женеви. Ова количина, међутим, односи се само на воду потребну за пиће, кување и основну хигијену. Подаци које је дао ФАО показују нам да високо развијене земље као што су Холандија, Велика Британија и друге показују фантастичну ефикасност коришћења воде. У тим земљама људи користе 100 литара на дан, што је изузетно мало у поређењу са 700 литара, колико се троши у Канади.

Кад разложимо потрошњу воде у Данској, по домаћинствима, онда видимо да просечан човек користи 52 литра за туширање, 36 литара за испирање клозета, 20 литара за прање рубља, 8,7 литара за храну и прање судова, 1,6 литара за пиће и 6,4 литра за остало. Кад би чување воде било приоритет, потрошња би била редукована. Замена свих класичних тоалета ефикаснијим моделима са двоструким испирањем преполовила би потрошњу на том пољу, док би испирање рециклираном водом од туширања спасило читавих 36 литара. Тако су ефикасним коришћењем Данци обезбедили врло квалитетан живот, трошећи само 85 литара воде по становнику за један дан.

Циљ сваке земље јесте да обезбеди 135 литара воде по глави становника, што није тешко постићи када се колико-толико води рачуна о потрошњи и када се и грађани и држава уздржавају од непотребног расипања.