Томица Кораћ

Ђаво у „бизнис класи“ I

Saturday, 17. January 2009, 02:54:26

НЕВИЂЕНИ призори какве су гледали италијански војници који су сакупљали тела Срба масакрираних на Косову. Открића о тајним заробљеничким логорима, у Албанији, које су држали борци за отцепљење из ОВК. И језиве сумње да су неким заробољеницима узимани органи и продавани на црном тржишту.

То је друга страна ратних злочина у бившој Југославији, на којој Срби, од крвника, постају жртве етничког чишћења, пише италијанска „Панорама“ и ексклузивно објављује фотографије италијанских војника који су ушли на Косово у јуну 1999, после бомбардовања од стране НАТО, и затекли тела остала од егзекуција којима су се бавили Албанци.

- Осећао се задах смрти, километар за километром. Нашли смо заједничке гробнице Косоваца које су убијали Срби, али рат се није завршио онако како смо се надали - рекао је генерал Мауро дел Векјо, сада члан италијанског Сената.

Те године командовао је снагама од седам хиљада људи, почев од Италијана, који су међу првима ушли на Косово.

- Свакога јутра у првих 15-20 дана обавештавали су ме о пронађеним телима Срба и Рома, остављеним по улицама и путевима. Убиства су се после тога наставила, али нешто проређена. Ко није побегао ризиковао је смрт или отмицу - прича Дел Векјо. - Напуштене српске куће су сравњиване са земљом или паљене. Албанци су нападали и цркве и манастире. Циљ је био да анулирају сваки облик српског присуства.

Те, 1999. године, за Италијане друга страна медаље рата на Косову представљала је табу о којем се није смело причати новинарима. Фотографије које су снимали војници и сведочиле су о жртвама Албанаца, проглашене су тајним.

На једној слици види се млада жена одевена у црно чије је лице прекривено крвљу, а на грудима се види рупа од пројектила. Егзекуција, тело је остављено на сеоском путу, потом из пијетета покривено италијанским маскирним платном. На другој фотографији мушкарац седе косе, го до паса, бачен на шљунковиту обалу реке. И војници који носе пластичне вреће са телима.

- На тим фотографијама су српске жртве - сећа се Дел Векјо. - Нико није сакупљао њихова тела, она су остављана на незамисливим местима. Као у Ђаковици, где смо у једној фабрици нашли жртве - Роме. Одговорни за та убиства су герилци из ОВК. Данас је распуштена, премда су многи њени чланови припадници нових снага безбедности земље која је од скора независна, пише „Панорама“.

- Преклињале су нас Српкиње, мајке и жене, које су пријављивале отмице синова и мужева. Понекад смо их налазили мртве. У другим случајевима никада се нису појавили објашњава Дел Векјо.

Ветеран истражитељ заједничких гробница у Босни, Перуанац Пабло Хозе Барајбар, водио је канцеларију за нестале особе протектората УН у Приштини (Унмик) од 2002. до 2007. Између 300 и 400 Срба, Рома и „колаборациониста“ Београда ОВК је заробила и пребацила у Албанију, у тајне логоре.

- Извесно је да су Срби одвођени преко границе, премда не знамо тачно колико њих. Један од логора био је у Куксу, потврдио је бивши функционер УН. - Један Албанац, који је и сам одведен у Кукс са братом 1998, причао ми је да је видео затворенике - Србе - открива Барајбар, који се вратио у Јужну Америку. Преживели је ослобођен 1999, по доласку трупа НАТО, јер је његов отац платио откуп. Од брата враћено је само тело.
- Сведок ми је потврдио да су у Кукс долазили разни команданти ОВК, укључујући и Агима Чекуа - открива Барајбар.

Чеку је био шеф главног штаба ОВК и премијер Косова до јануара 2008. године. Од Срба који су држани у Албанији нико се није вратио кући.

- Добијали смо информације да би на оближњем локалитету Бицај могле да буду сахрањене неке особе које су биле затворене у логору Кукс - каже бивши функционер УН.

Друга сведочења откривају још језивију причу. Јуна 1999. у Призрену, на западном Косову, отимани су људи (не само Срби) и пребацивани у Албанију.

- На граници су били немачки војници НАТО. Само би махнули камионима који су пролазили - каже Барајбар, на основу информација које је добио од једног шофера и мануелних радника повезаних са ОВК који су товарили камионе. Неке заробљенике водили су југоисточно од Кукса, у близини Бурела, у „жуту кућу“ где је једна од соба била претворена у импровизовану „операциону салу. Ту су хирурзи вадили органе затвореницима“. Органе су „преко аеродрома Ринас, код Тиране, слали у хируршке клинике у иностранству да их трансплантирају пацијентима који плаћају. Један од информатора лично је обавио такву испоруку“ - стоји у књизи Карле дел Понте, која је објављена у априлу.

Барајбар је извршио инспекцију у злогласној „жутој кући“. У извештају на 10 страна пише да „није нашао конкретне доказе“, али је открио трагове крви „у кујни и једној просторији - магацину“. Стручњаци УН су такође нашли шприцеве, лекове за опуштање мишића и делове хируршких материјала.

Барајбаров извештај је годинама остао мртво слово на папиру, док су на Косову изашла на видело и тела других несталих Срба. На стратишту Волујак, 50 километара од Приштине, нађено је 26 српских цивила које је ОВК заробио јула 1998, када су герилци покренули офанзиву против града Ораховца. Жене су пуштене, мушкарци, укључујући и мале дечаке, никада се више нису вратили. Једна група је доведена на руб јаме руку везаних жицом. Они који су имали више среће умрли су одмах, од пуцња у потиљак, и бачени у јаму. Пре егзекуције одвели су их у станицу полиције у Малишеву. Једна затвореница, којој су после претили, видела је како стижу неки официри ОВК. Међу њима Јакуп Краснићи, у црној униформи.

- Јасно сам чула како је наредио: „Убијте их све„.

„НОВОСТИ“ РЕШИЛЕ МИСТЕРИЈУ

ГОДИНЕ 2003. полиција УН нашла је у области Дечана језив фото-документ, који је толико бруталан да је „Панорама“ одлучила да га не штампа. Фотографије приказују групу припадника ОВК који показују одрубљену главу једног Србина. Герилци се задовољно цере, а потом их камера бележи и са две главе у једном џаку. Српски лист „Вечерње новости“, пише „Панорама“, идентификовао је и крвнике и жртве.
Када су слике снимљене, током рата, ту област је контролисао Рамуш Харадинај, командант ОВК који је после постао премијер.

ЧАК СУДЕТИЋ: ОРГАНИ ПРОДАВАНИ У ТУРСКОЈ

АМЕРИКАНАЦ хрватског порекла Чак Судетић радио је као истражитељ Хашког трибунала за бившу Југославију и редовно извештавао о сукобима на Балкану за „Њујорк тајмс“. Заједно са бившом главном тужитељком Хашког трибунала Карлом дел Понте он је написао књигу о ратним злочинима почињеним на тлу бивше Југославије, „Лов“.

У тој књизи се помиње криминална организација која је српске заробљенике користила као „основне сировине“. У тајним албанским клиникама њима су вађени органи који су касније продавани. Преносимо шта је Чак Судетић о томе рекао у интервјуу који је дао новинару италијанског часописа „Панорама“ Стефану Ђантину.

* Колико је Срба отето током 1999. и касније пребачено у Албанију?
- Око 400 Срба је пребачено преко границе и убијено. Некима од њих су вађени органи.

* Да ли се као жртве помињу само Срби са Косова?
- Не, било је и Рома, али и жена различите националности, па чак и Албанки. Њих су приморавали да се проституишу а потом су и њима вадили органе. Многи сумњају у истинитост ових тврдњи о вађењу органа. Постоје индикације да су ти злочини заиста почињени, али нема конкретних доказа. Истражитељ Унмика Пабло Хосе Барајбар припремио је извештај о „жутој кући“ који потврђује писање Карле дел Понте.

* Где су ти органи касније продавани, у којим земљама?
- Уколико пажљиво анализирате резултате истраге о међународној трговини људским органима открићете да у периоду од 1999. до 2000. сви трагови воде у Турску.

* Зашто Хашки трибунал није наставио истрагу о „жутој кући“ и несталим Србима?
- Трибунал је одлучио да ови догађаји нису у његовој надлежности јер су се одиграли после јуна 1999. када је рат завршен. То су могли да истраже Албанија и Унмик. Њих треба питати зашто то нису учинили.