Томица Кораћ

Ковачи лажног језика

Friday, 17. July 2009, 21:19:18

НИКШИЋ - Судбина отпуштених професора не само српског, него и других предмета (њих 27 из Никшића и Херцег Новог) који су се пре пет година успротивили одлуци надлежних у Црној Гори да преименују наставни предмет српски језик у матерњи, овековечио је у својој новој књизи „Ковачи лажног језика“ професор Веселин Матовић. Он и његова супруга Радмила, професор електротехнике, као и остале колеге, осетили су горчину борбе за одбрану имена српског језика и културног и духовног идентитета Црне Горе. Ово је остварење између чијих корица се казују сложеност и противречност прилика, али и отпор према ропском ћутању и убијању слободне речи.

- Ковача лажног језика у Црној Гори има много, а један од главних јесте наш провинцијски и полтронски менталитет који је омогућио да се такав експеримент и инжењеринг врше над народом у Црној Гори. Ковачи или помоћници и учесници у ковању тог лажног језика јесу и они који су се ставили на чело као вође, предводници и представници овога народа, које званично зовемо опозицијом, а која ништа, баш ништа није урадила. Не знам због чега, да ли зато што нису знали, могли или нису хтели. Али, ако нису могли или хтели, поштено је било да то кажу - каже Веселин Матовић. - Ковачи лажног језика су и просветни радници, јер се „све кује у учионицама“.

Професор је својевремено као уредник „Распећа језика српског“ упутио лидерима четири опозиционе странке писмо на које никада није добио одговор, наводећи да је средином 2004. године у тенутку када је протест професора попримио озбиљне размере формиран републички Одбор за одбрану српског језика, са циљем да широм Црне Горе покрену заједничку акцију, како би се протест оснажио и Министарство просвете приморало да суспендује одлуку о преименовању језика. Странке су, том приликом, формирале фонд за помоћ отпуштеним професорима и писмено се обавезале и прецизирале новчане износе који ће уплаћивати.
- Такође, лидери странака, господа Булатовић, Мандић, Шоћ и Бојовић, 1. октобра 2004. године потписују у Никшићу и заједничку Декларацију за одбрану српског језика. Међутим, чињеница је да (изузмемо ли митинг у Никшићу, почетком новембра и закаснелу скупштинску расправу о поверењу министру Бацковићу), од свега овога није било готово ништа. Чак ни самонаметнуту им обавезу око помоћи отпуштеним професорима није испоштовала ниједна од странака, осим НС, која је, у том погледу, била најкоректнија. Остале су, колико ми је познато, уплатиле рату само за један једини месец - наводи професор Матовић. - Да ли је формирање Одбора за одбрану српског језика тог фонда био само маркетиншки страначки потез. Наредних година отпуштени професори довијали су се (и то још увек чине) да преживе.

СРПСКИ У АЛБАНИЈИ
ТАКО, на пример, професор Светозар Ћираковић успео је да нађе ангажман у суседној Албанији где предаје српски језик, а неки су посао нашли у Србији. Њихове тужбе због добијених отказа нашле су се у Стразбуру. Верују да је правда спора, али и достижна.

МОЛИТВА
- У СВЕТОЈ земљи, на маслиновој гранчици, на месту где је Христос казао Оченаш апостолима, подигнута је црква истог имена. У њој је, у луку око иконостаса, на алабастерским плочама, на шездесет два језика исписан Оченаш. Исписан је и на српском - ћирилицом - истиче професор Матовић. - Ово ми је казао, једне безнадне новембарске вечери 2004. док сам промрзао и сам тумарао никшићким улицама, владика Јоаникије, телефоном, право с Маслинове горе.