Томица Кораћ

Аветни и језик и правопис

Friday, 17. July 2009, 21:22:27

ОНО што мене иритира је чињеница да је црногорски правопис урађен на брзину, што рађа сумњу у његову солидност. Друго, он има изразито политичку мотивацију - да се убрза стандардизација тзв. црногорског језика. И треће, што је можда и најважније што је то дело урадила комисија која није меродавна у односу на оно што би црногорски лингвисти могли да пруже. Председник комисије није лингвиста, него филозоф, а друго двоје нису са српског и црногорског језичког подручја.

Ово је, за „Новости“, рекао Чедо Попов, председник Матице српске, једине институције која је још од 1954. надлежна за израду правописа. На основу Новосадског договора из те године, шест година касније изашао је правопис српскохрватског језика који је важио све до 1993. године. Тада су Митар Пешикан, Мате Пижурица и Јован Јерковић начинили нови правопис српског језика који важи данас. Како су, међутим, у међувремену у језик ушле нове речи, кованице и нова правила формирања реченица, Матица српска је 2004. почела да ради на новом правопису и тај посао, на чијем је челу Мате Пижурица, окончан је. Јавности није дат на увид, како каже Попов, јер претходно треба да се чују мишљења најистакнутијих лингвиста, па ће се књига, највероватније, појавити у фебруару идуће године.

- Ово са црногорским правописом први пут се догађа у историји лингвистике: да се правопис појави за језик који није нормиран, дакле за непостојећи, црногорски језик - каже проф. др Михаило Шћепановић. - Сама чињеница да су правопис урадили људи сумњиве лингвистичке струке, а то значи и оскудног лингвистичког знања, говори јасно да је то саката књига која ништа не може донети будућим корисницима и вероватно неће никоме користити. Из средстава јавног информисања могу се сагледати лингвистичка начела тзв. правописне комисије, којима иста показује да не поседује елементарна лингвистичка знања. Говоре о некаквом језичком јединству говорном, а сваки основац зна да Црногорци деле млађи и старији штокавски говор.

Шћепановић тврди да су присвојили дијалекатске радове значајних српских дијалектолога као подлогу некаквог црногорског језика, иако су само ти описи говора помогли да се устали норма српског књижевног језика.

- Уводе као заштитни знак две нове „фонеме“ - ш, ж - не знајући да то уопште нису фонеме, већ дијалекатске варијанте постојећих фонема у српском књижевном језику (сј, зј). Када бисмо ишли њиховом логиком, онда би црногорским језиком говорила сва Херцеговина и знатан део Босне, скоро сва западна Србија, као и цео простор зетско-рашког говорног типа, од Бара до Студенице. Из свега овога, само следи да је то изузетно штетна књига, јер је настала преписивачки, а да су решењима из српских правописа додати само неки ликови из српског народног говора. Тешко оној деци, а надамо се да до тога неће доћи, која буду учила из овог правописа!

И проф. др Милорад Дешић истиче да ова поменута два гласа постоје на читавом ијекавском простору, у оквиру дијалекта, а односе се на народне говоре у југозападној Србији, БиХ и Хрватској.

- Дакле, једна општепозната дијалекатска особина шира од саме Црне Горе унесена је у стандардни тзв. црногорски језик. У сваком случају црногорски правопис је у вези са црногорским језиком који не признају страни лингвисти, јер сматрају да је реч о српском језику ијекавског изговора. А то значи да је за српски језик предвиђен - српски правопис.

По мишљењу проф. др Слободана Реметића иза одлука оваквог типа и решења „не може никада да стоји снага закона, снага чињенице, него сила снаге“.

- Посебност црногорског језика нити је могла, нити може бити утемељена на језичким чињеницама. Према ономе што за сад знамо о том тзв. црногорском језику, реч је о садржају идентичном српском језику, који је за потребе српске културе и српског народа реформисао Вук Караџић. Уосталом, данас на простору између Бугарске и Словеније постоји један лингвистички и више политичких језика. Тако говоре и пишу и страни лингвисти.

Универзитетски професор у пензији др Драгољуб Петровић каже како се овим проблемом почео да бави још пре четири деценије и када је схватио колико у томе има лудила почео да се шегачи и такву науку назвао - аветном.

- Када је у Устав уписан такав језик, када је министар просвете дао налог таквим „специјалистима“ и кад су они приредили такав пропис, постало је јасно колико су, заправо, они сами аветни. Направили су правопис, а не знају који им је језик. Правопис се ваљда прави, а да се тек језик уреди и стабилизује. У екипи „специјалиста“ има један озбиљан лингвиста из Хрватске, који се овога пута потписао као лингвистичка проститутка и има један специјалиста за марксизам и једна дама за коју не знам чиме се бави. И тако смо добили аветни правопис аветног језика.

ЛИНГВИСТИЧКО РУГЛО
- Језик какав наука не памти, добио је правопис какав још никад направљен није био, нити ће бити - каже проф. др Милош Ковачевић. - Тзв. црногорски језик је једини језик на свету у коме се фонемама сматрају гласови који немају разликовну вредност. Тако је то једини језик у коме се не зна шта је глас, а шта фонема. Како направити правопис за такав језик? Само овако како су то за лингвистичку спрдњу направили један србијански филозоф, један хрватски лингвиста и једна Украјинка, вероватно језичарка. У том правопису њихов језик може да има 30 и 32 фонеме, јер се може писати и по српски, тј. како наука захтева и по црногорски, тј. само како они науку желе извргнути руглу, мислећи да је у науци све могуће. Тако да је могуће досадашње српско и ијекавско сјести и изјести, и новоцрногорски са умекшаним ш и ж, што је на жалост новокомпонованих Црногораца дијалекатска особина и источнохерцеговачког говора, а не црногорског језика. Може ли један језик истовремено у правопису бити представљен различитим бројем фонема, тј. са дублетима који га потпуно поистовећују са српским што он и јесте, и одвајају од њега показујући да он још није прерастао ниво дијалекта? Очито, може овај и овакав црногорски, који тиме показује да нити је, нити ће икада по лингвистичким критеријумима бити језик.