ВЕЛИКА ЗАВЕТИНА

У току је публиковање стихова песника Белатукадруза (М. Лукића) подстакнутих каталогом слика Снежане Стефановић, осујећене сликарке из Београда.
Вреди посетити блог САХАРА АМАЗОН http://saharaamazon.blogspot.com/
Ових дана је објављена и монографија слика Госпође Стефановић Компјутерски надреализам двојезично (на српском и енглеском).
[IMGLEF T]

____________________________________________________________
Друг, господин, брат, пријатељ Самсунг Мишић, Мишовић

Компјутерски ликовни надреализам / Снежана Б. Стефановић
Каталог је изашао као двојезично вишебојно енглеско-српско издање на фином папиру (2002 стр.; 29 цм. Пластифициране корице; репродукције слика су вишебојне).

Снежана Б. Стефановић правница по образовању. Хтела је да студира сликарство, а завршила је право. Вид неиспуњене жеље је овај каталог. Све мане и вредности дели са коаутором компјутером. За себе каже:"Себе доживљавам као наивног сликара коаутора, мада не знам да ли се са тиме слаже коаутор компјутер". Монографија Снежане Б. Стефановић, према уверењу М. Мркића, имплиците разбија илузију да постоји овде и тамо..."Четири милијарде година обликовано је и усавршавано људско тело док од њега није створена задивљујућа жива машина", цитира Мркић, по свом обичају, и додаје: "И комјутер је задивљујућа машина, али не жива". Није лако писати о компјутерским сликама Снежане Б. Стефановић; о коаутору компјутеру, али, надајмо се да ће Снежанине слике у каталогу заинтерсовати радознале духове...Можда Снежана пише и песме; јер наслови не једне њене слике упућују на поезију ( Осујећена пируета; Спутана звер - жена; Дијалог са Пикасом, итд.)


Препорука:
„Да ли компјутер има нешто од личности?.... Можемо рећи да је компјутер безнади. «Нада последња умире”, мада би изгледа, компјутер хтео да умре после наде. Компјутерска персона?! Има пасивну жељу. Компјутери нас узимају под своје.... Он коаутор не зна за ограничење свог “тела”. Он се превазилази као човек у свој својој богатој скали равнодушности и вођености свог човека. Вештачки човек... Бионика... Природни човек. “Човек ће бити превазиђен” (Ниче). Да ли ће и вештачки бити превазиђен.
Друг, господин, брат, пријатељ Самсунг Мишић, Мишовић»
Миодраг Мркић –
Штампана верзија на папиру може се поручити директно од Заветина, по цени од 30 ЕУРА за поручиоце из Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске. За поручиоце из Европе и ваневропске земље 50 ЕВРА.
НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ И НАЈБРЖИ НАЧИН да дођете до ма ма ког издања Заветина, па и до лепо одштампаног каталога компјутерског надреализма Снежане Стефановић: пишите нам, јавите се.

Поручиоци из Србије: на ову електронску адресу shishman@verat.net .У писму треба да напишете Вашу тачну адресу. У исто време, треба да нам пошаљете и динарску противредност за 30 ЕВРА. Новац се шаље уобичајеном поштанском упутницом на адресу
Иван Лукић 11 165 Београд Сердар Јанка Вукотића 1/13
Чим добијемо новац, одмах ћемо Вам послати књигу.

Поручиоци из Русије, Велике Британије, САД, Бразила, Канаде, Јапана и Аустралије новац шаљу 50 ЕУРА . Novac treba poslati isključivo prekoWestern Uniona. (valute: dolar američki, evro, švajcarski franak...)
Na adresu
Miroslav LUKIC Serdar Janka Vukotića 1/13, 11 165 Beograd, Srbija
Kada izvršite uplatu pretplate, posaljite nam i broj - controll number na adresu zavetine@verat.net kako bismo u našem odeljenju WesternUniona mogli da podignemo novac koji ste nam poslali, kao i Vašu tačnu adresu na koju će Vam stizati poručene knjige. Mi ćemo Vam, odmah, čim primimo novac, poslati uobičajenom poštom knjige ili časopise koje ste naručili i pla tili.
...

[IMGL EFT]...
20. јануара 1985. у дну странице једне књиге забележено је мојом руком: Не смем дозволити да ме историјска грађа прогута, ја њу морам сварити!
Мајка ме је родила пре двадесте, премлада. Брата је родила преваливши двадесте и пету, релативно млада. Године су тада биле огромне. Не, немам намеру да пишем књигу ни о првој ни о другој епохи свога детињства. Само бих да саберем белешке које сам већ нагде записао.
„Време уметности је тешко, рестаураторско“, пише на једном месту Шкловски. Следећу белешку налазим на једној од празних страница

МЕМОАРА Стефче-Михаиловића

(1928) (вероватгно настала после Божића 1986.).
Мирис тамјана, подгерјане сарме на решоу, дуванског дима, кафе. Београд, ул. Лоле Рибара 5, собица са посебним улазом 2 х 2,5 м. Сећање на одлазак на славу, тј. Светог Николу у госте, у Кучево код тетка Наталије. Тесне гумене чизме. Дављење сармом од купуса. Магла и студен. Тунели – сенски, каонски... Бездан раних успомена...
Зима је, као некада (у Доситејевој улици, 1969/70.)
Помешани мириси преко ноћи се ужегну и базде као ципеле човека коме се ноге много зноје...
Прозори су замрзнути...
Али изнутра су почели да се топе... Пловно стање успомерна привлачи...
Рестаурација белешки, као што је ова, нема смисла. Не треба ништа дотеривати!
Да, чини ми се да је моје детињство имало две епохе. Прва је трајала до поласка у основну школу, рецимо, до моје осме године. То јест до оног лета када се родио мој млађи брат. Сећам се тога дана, био је август. 6. август 1957. године. Чувао сам овце са посестрима на стрњикама на западном ободу села у пољу према Мустапићу, кад смо у заранке дотерали овце, под шупом са сводовима у великој белој корпи, не у колевци, то сам запамтио, лежала је крупноглава беба... Пловно стање успомена понекада је знало да траје сатима, не данима. Велике ледене санте су надолазиле из заборављених бескрајних простора антарктика детињства и топиле се пред мојим очима, плавећи собу, улицу и кварт и град, који се уплитао у мој живот својим чудовиштима...

[Имг = хттп://филес.мыопера.цом/заветине/блог/лого% 20120.јпг] [Сизе = 1] [/ сизе]
Нисам имао среће са многим рукописима својих књига. Понеки од њих беху заточени код београдских издавача (доминантних монопослких комунистичких издавача, да им не наводим имена, јер би им учинио услугу!), Као на робији. Као да је те рукописе неко "уврачао". Ако мислите да ја сада, много година касније, све ово пишем, како бих покушао да скинем "враџбину" са читавог низа мојих наслова који су штампани окаснело, и опет у незгодно време, грдно се варате. Не пушем ни мемоаре, ни меморандум. У јануару 1994. године покушавао сам да средим своју сеоску библиотеку, али полице су заузели (неколико дужних метара) дневници и бележнице, које сам водио од најранијих дана! ... Нагомилало се ... Шта да чиним са свим тим дневницима и бележницама, које су већ почели да нагризају влага, године и мишеви, понеке претворивши у фину папирнату плеву?
Да их бацим у старо зарћало гвожђе, као што је много шта одбачено? А можда да прелистам и читам све то поново? Зашто? Да бих се у огњу страдања освестио и засијао као усијано гвожђе?
Док сам листао не једну бележницу, у којима је било свега и свачега, одлучио сам да ускратим задовољство књижевним лешинарима, јер би они сигурно после моје смрти по свему томе роварили не сналазећи се у мору рукописне заоставштине. Ја сам водио све те бележнице не да би их објављивао.
И тако читаву једну зиму прегледао сам безбројне странице, покушавајући да сазнам на шта сам протраћио многе дане, месеце, па ако хоћете и године, најбољи део живота, тврдо решивши да се стесним, напрегнем и освестим, да се поклоним, окадим и запечалим, да пођем путем Бога и ковача. Ковач понекад одбацује гвожђе које му се не допадне. Узима неко друго и више пута га баца у огањ и поново кује, да би исковао од њега нешто сасвим друкчије, корисније, можда и леше?
Те зиме ја нисам урадио много, осим каталогизовања. Верујући да ме Бог није одбацио после првог жарења него ме је бацао у ватру много пута, да би од мене исковао нешто неочекивано, прекаљено ...
Предлажем сваком оном који је довде стигао да застане и одмори се или скокне на један други Веб сајт, који је са овим почетком у директној вези. Погледајте. ОДАНДЕ ДОВДЕ [урл = хттп: / / и] хттп: / / ситес.гоогле.цом / сите / одандедовде / [/ урл ИМГРИГХТ] [= хттп: / / филес.мыопера.цом / заветине / блог / потпис 201%. бмп], као и на ових неколико блогова
http://www.blbelatukadruz.blogspot.com
http://www.osnivaczavetina.blogspot.com
http://www.pismoizkarantina.blogspot.com