Sunday, 25. October 2009, 17:58:43
Заветине. београдске ЗаветÐ, Сазвежђе З
Сазвежђе З представља, у ствари, једно од најутицајнијих књижевних полуострва на југоистоку Европе.
Настало је ширењем концентричних кругова београдских ЗАВЕТИНА и плодоносним дејством хиљадугодишњих пљускова.
Постоје две полазне станице, на којима возови уметности никада не касне, са којих се радозналац
може запутити у свако доба дана и ноћи, а то су
Едиција ЗАВЕТИНЕ
http://www.zavetine.com/и Азбука ЗАВЕТИНА
http://www.azbukazavetina.blogspot.com/
Sunday, 14. June 2009, 21:14:28
Бележнице, Мирослав Лукић, Дневници
Нисам имао среће са многим рукописима својих књига. Понеки од њих беху заточени код београдских издавача (доминантних монопослких комунистичких издавача, да им не наводим имена, јер би им учинио услугу!), као на робији. Као да је те рукописе неко "уврачао". Ако мислите да ја сада, много година касније, све ово пишем, како бих покушао да скинем "враџбину" са читавог низа мојих наслова који су штампани окаснело, и опет у незгодно време, грдно се варате. Не пушем ни мемоаре, ни меморандум. У јануару 1994. године покушавао сам да средим своју сеоску библиотеку, али полице су заузели (неколико дужних метара!) дневници и бележнице, које сам водио од најранијих дана... Нагомилало се... Шта да чиним са свим тим дневницима и бележницама, које су већ почели да нагризају влага, године и мишеви, понеке претворивши у фину папирнату плеву?
Да их бацим у старо зарћало гвожђе, као што је много шта одбачено? А можда да прелистам и читам све то поново? Зашто? Да бих се у огњу страдања освестио и засијао као усијано гвожђе?
Док сам листао не једну бележницу, у којима је било свега и свачега, одлучио сам да ускратим задовољство књижевним лешинарима, јер би они сигурно после моје смрти по свему томе роварили не сналазећи се у мору рукописне заоставштине. Ја сам водио све те бележнице не да би их објављивао.
И тако читаву једну зиму прегледао сам безбројне странице, покушавајући да сазнам на шта сам протраћио многе дане, месеце, па ако хоћете и године, најбољи део живота, тврдо решивши да се стесним, напрегнем и освестим, да се поклоним, окадим и запечалим, да пођем путем Бога и ковача. Ковач понекад одбацује гвожђе које му се не допадне. Узима неко друго и више пута га баца у огањ и поново кује, да би исковао од њега нешто сасвим друкчије, корисније, можда и леше?
Те зиме ја нисам урадио много, осим каталогизовања. Верујући да ме Бог није одбацио после првог жарења него ме је бацао у ватру много пута, да би од мене исковао нешто неочекивано, прекаљено...
Предлажем сваком оном који је довде стигао да застане и одмори се или скокне на један други Веб сајт, који је са овим почетком у директној вези. Погледајте. ОДАНДЕ ДОВДЕ
http://sites.google.com/site/odandedovde/